Izvor: B92, 18.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RACIONALIZACIJA SNAGA NATO NA BALKANU
Brisel -- Izazovi i zadaci na Balkanu su se, u proteklih 6 godina, radikalno izmenili, potvrdjeno je posle sastanka ministara odbrane NATO koji se, pored ostalog, u utorak bavio potrebom da se vojni agazman zapadnih saveznika u tom podrucju prilagodi novim potrebama. U prvom planu naci ce se dalji proces povratka izbeglih, sigurnost granica, efikasna borba protiv organizovanog kriminala, ekstremizma i terorizma.
U najskorije vreme vojni autoriteti NATO trebalo bi da razrade modalitete >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "regionalizacije" balkanskih misija, objedinjenog pristupa organizaciomom delu vojnog prisustva. To bi, veruje se, otvorilo prostor i za dalju racionalizaciju trupa na Balkanu. "Suprotno najavama, za sada nece biti znacajnijeg smanjenja vojnog prisustva NATO na Balkanu", a sva buduca "usaglasavanja potreba i mogucnosti" imace u vidu razlicitost situacije u Bosni, na Kosovu i u Makedoniji. Suprotno izvestavanju nekih medija, generalni sekretar NATO Dzordz Robertson tvrdi da na sastanku ministara odbrane NATO nije bilo zahteva za hitno i znatno smanjenje vojnog prisustva NATO u misijama na Balkanu. Osvrcuci se redom na zemlje regiona, istice se opredeljenost NATO da na Kosovu, uz celu medjunarodnu zajednicu, aktivno ucestvuje u sprovodjenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, podrzavajuci povratak izbeglih, posebno kosovskih Srba i ostalih manjina, i podsticuci rad multinacionalne kosovske policije.
Odaje se priznanje OEBS i civilnoj upravi UN na uspesnom organizovanju prvih demokratskih izbora u Pokrajini. Zakljuceno je da broj vojnika KFOR treba zadrzati na sadasnjem nivou, uz neke izmene i prilagodjavanja, poput zamene jedinica namenjenih borbenim zadacima jedinicama koje ce imati obavezu da ojacaju unutrasnju sigurnost.
Jugoslaviji se odaje priznanje za "konstruktivne akcije i podrsku"
primeni mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini i Rezoluciji 1244 SB UN o Kosovu, kao i za podrsku izlasku Srba na kosovske izbore. Beograd se poziva na "dalju izgradnju saradnje" s Haskim tribunalom i napore za resavanje kosovskih problema. Od jugoslovenskih vlasti se trazi transparetnost odnosa s Republikom Srpskom i konkretne akcije na hapsenju lica optuzenih za ratne zlocine. O uredjenju odnosa Beograd-Podgorica i dalje se insistira na "demokratskoj Crnoj Gori u demokratskoj Jugoslaviji".
Sporazum o zajednickoj odbrambenoj politici Bosne i Hercegovine ocenjen je kao "ozbiljan korak" ka zeljenom clanstvu u Partnerstvu za mir, najsiroj sigurnosnoj asocijaciji, kojoj, sa izuzetkom BiH SRJ, pripadaju sve drzave regiona. Posebno mesto u ministraskim zakljuccima zauzima opredeljenost za punu saradnju s Haskim tribunalom. "Iskazujemo punu opredeljenost za tu saradnju, posebno u akcijama hapsenja osumnjicenih za ratne zlocine", porucuju ministri odbrane NATO, naglasavajuci da je "hapsenje Radovana Karadzica i Ratka Mladica posebno vazno".
