Izvor: RTS, 06.Maj.2015, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putokaz za zavičaj
Posle pola veka bratstvo Lazarevi okupilo se u mahali iz koje potiču. Među njima ima i onih koji ovde nikada nisu bili pa su na putu do ognjišta postavljeni putokazi.
Do Crnatova i mahale Lazarevići vodi atarski put. Pa opet nije moguće zalutati i krenuti u pogrešnom pravcu, jer tu su putokazi. Za one koji prvi put stižu u zavičaj predaka, ali i one kojima su sećanja iz mladosti izbledela. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Bratstvo Lazarević posle 50 godina je na okupu. Pristigli su iz svih krajeva zemlje.
"Oduševljen sam, pre svega prirodom, dolazim iz Beograda, vredi sve ovo videti", kaže Marko Cvetanović, potomak iz Beograda.
Skrivena, nekako izolovana mahala može da se ponosi brojnim potomstvom. Samo iz kuće Milorada i Zagorke Lazarević za boljim životom otišlo je sedmoro dece. Ako se i ne sreću niti ne prekidaju.
"Ideja postoji odavno, ali trenutak nikako nije bio pravi. Sada smo procenili da je vreme, jer smo poslednje ovakvo okupljanje imali 1965. Želja nam je da pošaljemo poruku da još ima familija koje se vole i poštuju", kaže Miodrag Lazarević, starešina bratstva.
Loše vreme, sastanak na koji se i predugo čekalo nije moglo da odloži. Stiglo sve što Lazarevići imaju od 3 do 73. Izmešali se osmesi i suze.
"Presrećna sam što mogu da vidim sve boje bratance, unuke, praunuke, ja sam ovde najstarija", kaže Slavica Cvetanović rođ. Lazarević.
Važno je da se znamo, kažu Lazarevići, evocirajući uspomene kraj kuće iz koje su svi potekli i u kojoj svaki detalj budi uspomene i pokreće pitanja. Svi zahvalni onima koji su zavičaju najbliži i onome koji je sve ovo pokrenuo i organizovao. Zetu Novici.
"Zetovi moraju da slušaju i organizuju, ja sam tu u blizini u Vlasotincu i prirodno je što sam najveći teret poneo da se sve bude spremno kad rođaci iz daleka stignu", kaže Novica Stojanović, zet Lazarevića.
Dugo će Lazarevići pamtiti ovaj susret koji je uz bogatu trpezu pratio i film o bratstvu. A kada se raziđu, mahala će ponovo utihnuti. Ostaće otvorena samo jedna kapija. Čuvara mahale sedamdesetjednogodišnje Mire Lazarević koja ovde živi potpuno sama.
"Četvrta je godina kako živim ovde potpuno sama. Već sam se i navikla, samoću ubijam radom, obrađujem zemlju, čuvam stoku sve sama", kaže Miroslava Lazarević, jedini stanovnik mahale.
O trajnom povratku u zavičaj niko od Lazarevića ne razmišlja. Samo desetak kilometara od Vlasotinca, na 400 metara nadmorske visine, idealan je ovaj kraj za vinogradarstvo, voćarstvo i stočarstvo.
