Izvor: Politika, 26.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putinizacija Srbije
Strah koji Nataša Kandić oseća od "putinizacije" Srbije možda bi se mogao objasniti oštrim kursom koji je Vladimir Putin odnedavno zauzeo prema nevladinim organizacijama koje zapadni budžeti finansiraju u Rusiji. Nedavno smo imali priliku da pročitamo autorski tekst gospođe Kandić u britanskom "Gardijanu", u kome je prepričala svoj susret s Vitalijem Čurkinom u Prištini. Ruski diplomata joj je, navodno, rekao da bi Srbija trebalo da posluša Putinov savet i očisti društvo od "tih marioneta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stranih sila". Nikom se ne može dopasti da ga zovu "marionetom", a delatnost Nataše Kandić u zaštiti ljudskih prava svakako se ne može svesti na taj uvredljivi termin.
Ali Kandićeva se pre nekoliko dana u jednom beogradskom listu požalila da je ruski ambasador u Beogradu "prisutan kao da je reč o nekom glumcu koji je dobio Oskara: on je svuda, od svadbe do intervjua u 'Politici'. Toliko je prisutan da mi se ponekad čini da je to zbog toga što je Srbija postala ruska provincija. Rekla bih da brojne političke partije podržavaju 'putinizaciju' Srbije".
Upadljivo je da su se optužbe za "putinizaciju" i "gubernizaciju" Srbije (o potonjoj brine Vesna Pešić, jedan od čelnika Liberalno-demokratske partije u srpskom parlamentu) počele javljati u času kad je postalo jasno da se Beograd sve više oslanja na rusku pomoć u odbrani Kosova i Metohije, kao i da Rusi ozbiljno razmišljaju o ulaganju veta na američko-evropsku rezoluciju o nezavisnosti Kosmeta.
Te optužbe u ovom času čine se i preuranjene i preuveličane. Srpska nada u ruski veto još je manja od srpske nade da će Vašington da se predomisli i da neće insistirati da Savet bezbednosti glasa u korist Ahtisarijevog plana. Te optužbe nisu ni fer. Na stranu to što ruski ambasador u Beogradu ne dobija više publiciteta od američkog ili britanskog, pa se opet nikome ne priviđaju "bušizacija" i "blerizacija" Srbije. No, nije pravično ni prikazivati srpske nade u rusku podršku oko Kosmeta kao skretanje Srbije sa evropskog ili zapadnog puta.
Tim pre što Rusija u ovom regionu nema preterano veliku moć ni uticaj. Moskva može da pokvari američko-evropske planove da se kroz Savet bezbednosti progura nezavisnost Kosova, ali ne može da prisili međunarodnu zajednicu na svoje rešenje, a kamoli da nametne svoju volju u regionu. Niti je ikome ko je na vlasti u Beogradu na kraj pameti da odbacuje evropsku perspektivu Srbije. Beograd, naprotiv, polaže nade u Evropu i kad je o sudbini Kosova reč, naročito posle umerenijih tonova iz Evropske unije koji su vidno omekšali američki stav po pitanju jednostranog priznanja pokrajine.
Videli smo da Srbija nije prodala dušu Amerikancima kada je Sartid prodala Ju-Es Stilu. Prema tome, ni to što je ruski "Aeroflot" zainteresovan za kupovinu "Jata" još ne znači da se Srbija "putinizuje". "Tupoljev" na Surčinu neće istovarati armaturu za postavljanje neke nove gvozdene zavese, niti će biti "zlokobni glasnik obnovljenog saveza Moskve i Beograda".
Pogrešno je, drugim rečima, gurati Beograd iza neke nove ruske gvozdene zavese, samo zato što je Srbija prisiljena da traži rusku pomoć kako bi zaštitila svoja prava na Kosovu.
[objavljeno: 26/05/2007]
