Izvor: Politika, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin opet "razočarao" Amerikance
IRANSKA KRIZA BIĆE TOKOM 2008. CENTRALNI SVETSKI PROBLEM. Događanja na izmaku ove godine u vezi sa spornim nuklearnim programom Teherana opravdavaju takvu prognozu.
Najnovija runda razgovora EU i Irana propala je zbog, kako tumače svetske agencije, upornog odbijanja Teherana da "zamrzne" proces obogaćivanja uranijuma. Glavni evropski pregovarač Havijer Solana priznao je da je "razočaran" takvim ishodom pregovora u Londonu, uz stidljivu najavu da će kontakti sa Iranom biti nastavljeni.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Dosadašnje iskustvo kaže da od tih razgovora neće biti ništa: Zapad i Iran su duboko ukopani na polaznim pregovaračkim pozicijama, tako da je teško i zamisliti neki kompromis.
Sportski rečeno, lopta će sada ponovo biti prebačena Savetu bezbednosti, gde se takođe teško može očekivati usvajanje neke pametne odluke. I tamo već postoje dva fronta – zapadni i rusko-kineski – koji zagovaraju potpuno različite pristupe presecanju iranskog nuklearnog čvora. Zapadne članice SB, na čelu sa SAD, traže uvođenje najoštrijih sankcija Iranu zbog odbijanja da se odrekne atomskog programa, dok Rusi i Kinezi daju prednost pregovorima.
Ova igra živaca neće, naravno, trajati večno. Ključno pitanje je kako će se ponašati Vašington. Da li će Amerikanci dići ruke od pokušaja diplomatskog "vaspitavanja" Irana i dozvoliti ovoj zemlji da nastavi nuklearne poslove ili će posegnuti za oružjem kako bi isterali svoju volju.
Odgovor na ovo pitanje nije na vidiku. U SAD se već duže vreme lome koplja oko utvrđivanja osnovne strategije u politici prema Iranu. Nadmetanje američkih golubova i jastrebova biće tokom naredne godine pojačano prvenstveno zbog činjenice da Amerikanci krajem 2008. biraju novog predsednika.
Utisak je da su ove dve struje trenutno u nekoj vrsti pat pozicije i da se više izvesnosti može očekivati tek kada dve vodeće političke snage u SAD, demokrate i republikanci, isture svoje kandidate za mesto u Beloj kući. Posle toga verovatno će biti jednostavnije procenjivati šanse mira i rata na Srednjem istoku.
TURSKA ARMIJA DOBILA JE ZELENO SVETLO za vojne operacije protiv Kurda na severu Iraka. Premijer Redžep Tajip Erdogan saopštio je u Ankari da je njegova vlada, na sednici 28. novembra, usvojila odluku koja dozvoljava armiji da pređe u susedni Irak i obračuna se s borcima Radničke partije Kurdistana (PKK). Prošlog meseca takva odluka usvojena je i u turskom parlamentu, a pretpostavlja se da je Ankara dobila i od SAD prećutnu saglasnost za vojnu intervenciju u susednom Iraku.
Turska je u međuvremenu završila sve pripreme za ovu vojnu operaciju i sada se samo čeka znak za početak akcije. Na meti je oko tri i po hiljade boraca PKK, koji su poslednjih meseci pojačali svoje akcije na jugu i jugoistoku Turske. Zvanična Ankara tvrdi da oni imaju baze na severu Iraku, zbog čega je spremna da tamo zavede red.
Pravdajući svoje ratne planove, Turska ističe da je oružana borba PKK, od 1984. godine, po autonomiju Kurda imala izuzetno teške posledice. Procenjuje se da je bilans mrtvih dostigao gotovo četrdeset hiljada, a vlada u Ankari govori i o šteti od 300 milijardi dolara.
Ratne poruke iz Ankare skrenule su pažnju na problem Kurda, velikog naroda bez sopstvene države. Procenjuje se da danas u svetu živi više od 26 miliona pripadnika ovog naroda: najviše u Turskoj (14 miliona), Iraku (4,8 miliona) i Iranu (4,5 miliona). Velike kurdske zajednice postoje i u Siriji, Avganistanu, Kuvajtu. U Evropi Kurdi su najbrojniji u Nemačkoj, gde ih ima više od pola miliona.
Moguća vojna akcija Turske protiv kurdskih pobunjenika – kako Ankara tvrdi, pozivajući se na zvaničnu listu EU i UN, PKK je teroristička organizacija – nije, po svemu sudeći, uperena samo protiv pripadnika Radničke partije Kurdistana. U vojnoj intervenciji SAD protiv Sadama Huseina Kurdi su bili američki saveznici, zbog čega su i nagrađeni: dobili su pravo da na severu Iraka razvijaju autonomiju. Turska strahuje da bi ova autonomija jednog dana mogla da preraste i u prvu nezavisnu kurdsku državu i postane matica ujedinjenja svih Kurda.
VLADIMIR PUTIN JE OPET "RAZOČARAO" AMERIKANCE. Predsednik Rusije je u petak definitivno stavio van snage Sporazum o ograničavanju konvencionalnog naoružanja u Evropi, što je izazvalo žustre reakcije Zapada. U prvom redu SAD, koje su požurile da saopšte kako je Putin "ozbiljno pogrešio".
Ruski predsednik je odavno postao trn u oku Vašingtonu, prigovaraju mu sve i svašta, ali SAD nikako ne uspevaju da ga "matiraju". Amerikancima ostaje jedino da se s nostalgijom sećaju dobrih starih vremena: Gorbija i Borisa (Jeljcina), kada se Vašington ponašao tako kao da Sovjetski Savez i Rusija postoje samo na geografskoj karti sveta.
Žarko Rakić
[objavljeno: 02/12/2007]
