Izvor: B92, 12.Mar.2020, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Putin odlazi pre 2036."
Predloženi ustavni amandmani neće spasiti predsednika Rusije Vladmira Putina od neizbežnog, ocenjuje Al Džazira.
Kao i mnogi potezi koje je povukao Putin 10. marta, delovalo je kao neočekivani zaokret u trileru. Samo dva meseca ranije on je najavio planove za izmenu ruskog ustava, dajući materijala za panična predviđanja domaćim i stranim posmatračima za predsedničko nasleđe kada mu istekne mandat 2024. godine.
Mnogi su ga zamislili kao neki tip vladara iz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << senke ili oca nacije, koji nadgleda svog naslednika.
A onda u prosvetljujućem događaju 10. marta izabrao je toliko banalnu opciju, koju su domaći analitičari u startu precrtali, u najmanju ruku zbog toga što je bila u suprotnosti sa uveravanjima iz njegovog okruženja.
Tog dana prva žena na svetu koja je bila u svemiru i trenutno poslanica Dume Valentina Tereškova podnela je predlog koji bi omogućio Putinu da se kandiduje za predsednika posle 2014. godine, koji bi uključio paket ustvnih izmena.
Predsednik je odmah obavešten o ovoj proceduri i odmah je krenuo u Dumu, gde je održao govor koji odobrava predlog Tereškove.
Na kraju, parament ga je izglasao.
Sledeće, Ustavni sud bi trebalo da odobri amandmane nakon glasanja na državnom referendumu 22. aprila. Malo je onih koji smatraju da će biti prepreka na tom putu.
Al Džazira ocenjuje da je Putin bezobrazno prekardašio svaku meru sa svim što je rekao i čak se činilo da je nakon toga opozicija ostala bez reči.
Uskoro, međutim, ključni član pokreta Alekseja Navaljnog, Leonid Volkov, nazvao je tehnički državnim udarom, dok su aktivisti gađali statutu Svetog Vladimira u blizini Kremja. Istog dana kancelarija gradonačelnika Moskve uvela je privremenu zabranu okupljanja za više od 5.000 ljudi zbog koronavirusa.
Jasno, lokalne vlasti preduzimaju mere da speče velik izliv nezadovoljstva na ulicama prestonice. Poslednjeg puta kada je Putin odlučio da produži vladavinu izokretanjem Ustava morao je da se suoči sa talasima protesta koji su trajali mesecima u Moskvi tokom zime 2011/2012. Na kraju, preživeo je proteste.
Putin je otelotvorio većinski konsenzus Rusa kako bi Rusija trebalo da izgleda. Ovaj konsenzus, je naravno, fluidan, ali Kremlj radi naporno na tome da ga održi.
Veoma je osetljivo anketiranje i veoma uglađeno manipulisanje javnm mišljenjem, zbog čega je uposlena armija spin doktora koji šire propagandu i pakuju političke poteze u desnu konzervativnu ideologiju.
Osim toga, jedinstvena saglasnost unutrašnjih i spoljnih faktora pomogli su da ovaj konsenzus bude održan toliko dugo.
Putin je predsedavao tokom najvećeg poboljšanja kvaliteta života koje pamte srednje i starije generacije, mada se može polemisati o njegovoj ličnoj ulozi u ostvarivanju toga. Ti ljudi pamte užase Drugog svetskog rata, hroničan nedostatak kvalitetne robe i službi u sovjetsko vreme, nemire devedesetih...
Takođe, sada postoji kriza i u novim uzorima. Situacija danas ne može biti različtija nego kada su 1991. godine milioni Rusa prihvatili zapadni oblik vladavine i ekonomski prosperitet.
Tokom godina Putin je pokazao da može da ponudi veći kvalitet života bez rizika političke liberalizacije.
Istovremeno, Gruzija i Ukrajina nastavljaju da obezbeđuju zgodan primer problema sa kojima se Rusija suočava.
Rastuća kriza liberalne demokratije, koja se manifestuje u uspehu Donalda Trampa i uspešnom Bregzitu, takođe je posejala saumnju Rusa u zapadni model. Tome je doprinelo i oklevanje Zapada da ponudi integraciju u EU i NATO.
Ali ovi stubovi popularnog konsenzusa koji okružuje Putina sve više podrhtavaju, piše portal.
Nekoliko godina unazad istraživanja pokazuju tekstonske promene u stavu Rusa. Potreba za stabilnošću pada, u korist želje za promenom.
Nacionalistički žar usled aneksije Krima se izlizao. Danas Rusi žele normalizaciju odnosa sa Ukrajinom i Zapadom, dok neprijateljski stavovi opadaju.
Takođe nove generacije mladih održale su smele proteste uz Navaljnog širom zemlje. Njihova glavna motivacija je to što nisu videli Rusiju, osim onu pod Putinom tokom čitavog svog života.
Sve su umorniji od Putina i za nekoliko godina ponestaće trikova u predsedničkom rukavu ponestaće trikova koji bi pomogli da sačuva podršku.
Svaka promena gorenavedenih faktora, posebno oporavak liberalnih vrednosti na Zapadu i poraz krajnje desnice, mogu pokrenuti taj pomak u Rusiji. Ali i bez njih, životni ciklus Putinovog brenda prirodno će isteći pre ili kasnije, a ruski predsednik to sve previše dobro zna.
Ustavne promene omogućiće mu da svoje opcije drži otvorenim i izbegne da bude viđen kao nerelevantan, ali one neće zaustaviti neizbežno. Najbolje što Putin može da učini za sebe u naredne četiri godine jeste da stvori više pozitivne zaostavštine u vidu velikih infrastrukturnih projekata i stvori pouzdanog naslednika koji će ga zameniti 2024. godine, zaključuje analitičar Al Džazire. Kao proračunat čovek, trebalo bi da zna da su njegovi lični rizici niži ako ode pre nego što bude prekasno, nego ako se trudi da zauvek zadrži mesto prvog čoveka u državi.
