Izvor: Politika, 30.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin broji sam
Rusija u nedelju izlazi da glasa, ali u psihozi koja podseća na trenutak parade trupa pod Kremljom, s Nemcima kod Šeremetjeva (1941).
Kampanja za izbor Dume insistira na utisku da je zemlja u spoljnoj opsadi. Birači su pozvani da iskažu poverenje "proputinskoj" Ujedinjenoj Rusiji. Glasanje za "partiju vlasti" trebalo bi da izrazi snagu i patriotsku odlučnost "odbrane" . Neki eventualno drugačiji stav, žigoše se kao čin izdaje. Pominje se "slugeranjstvo tuđim interesima". U kampanji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << takvo "slugeranjstvo" dokazuje se tobožnjom vezom antiputinske opozicije sa "inostranim ambasadama".
Dakle, psihološki pritisak javnosti na građanina s glasačkim listićem je bez presedana visok. Međutim – ono što je možda manje poznato, službeno modeliranje mišljenja prema tobože kritično visokom riziku zemlje, ima svoju teoretsku podlogu, zasnovanu na iskustvima "demokratskih revolucija" u Srbiji, Gruziji i Ukrajini.
Reč je o tezi ideologa Kremlja o suverenom pravu vlasti na "kontrarevoluciju" (Gleb Pavlovski), kao fenomenu antipodnom "revoluciji" – u slučaju da su sastojci "revolucije" ("nou-hau" organizacije, instruktori, novac...) s pečatom "proizvedenih u inostranstvu". U slučaju Beograda, Tbilisija i Kijeva to nije bilo sporno. Osim toga, Buš je sam obelodanio da je pomaganje demokratskih preokreta deo američke politike.
Teza o "demokratskoj ofanzivi" inspirisala je njenu tezu "suverenoj samoodbrani". Uveren da je Rusija sledeća na redu, Kremlj se latio priprema. Ili, tačnije, replicirao je već gotov instrumentarij, samo sa preusmerenom oštricom – protiv opozicije, umesto protiv vlasti.
Naspram pokreta Otpor, Kmara ili Pora, pojavili su se ruski Naši. Putinovi neo-komsomolci. Naši će, na primer, pomagati da policija održi red tokom izbora. Osim toga, biće blizu birališta. Uvereni su da će oni biti prvi koji će objaviti rezultat glasanja, na osnovu izjava pri izlasku.
Ruska režija pokazuje da Moskva nema nameru da se drži merila Zapada. Putin će brojati glasove sam. Ruski istorijski standardi su ideologizacija, personifikacija, centralizacija, definisao je teoretičar "suverene demokratije" Surkov. Te tri odlike podrazumevaju njenu stabilnost. Stabilnost ima prioritet. Ona je protivvrednost "pluralizmu po svaku cenu", i ako bira, Rusija je pozvana da u nedelju pokaže da je za prvo.
Tokom kampanje za Dumu parlamentarizam je tako ostao u senci, kao zakržljali patrljak ruske nepodeljene vlasti. Odlazeći predsednik "nosi" težinom svog velikog autoriteta listu "partije vlasti" Ujedinjene Rusije. Međutim, glasanje koje će "ujedinjenima" nesumnjivo predati parlament u ruke, nije zbog parlamenta koliko je ono referendum o Putinu. Izborima su prethodili mitinzi podrške predsedniku širom zemlje. Njima se Putin poziva da produži i predvodi Rusiju i posle isteka roka 2008.
Akter "sveruskog pokreta za Putina", i verovatno inspirator, jeste Putin, u nastojanju da svoj visoki lični ugled preobrazi u strukturu budućeg efikasnog uticaja, pošto napusti mesto u Kremlju. Verovatno i težnjom da bude neranjiv, kako u odnosima s Kremljom tako i s Dumom.
Rusi zahtevaju da se odlazećem šefu države utvrdi neki poseban status "predvodnika nacije", a Putin sam kaže da je njegovo biralište moralni osnov, da sutra ima pravo da nadgleda rad budućeg predsednika i vlade.
Najveći broj posmatrača opsednut je idejom o Putinovoj želji da zauvek vlada. Retki među njima, ako ih uopšte i ima, kultivišu ideju da je ovo eventualno prvi kamen u nečem što će možda biti temelj drugačije podeljene vlasti – nauštrb svemoći Kremlja, eventualno u korist vlade i (za početak, ili za duže) jednog sovjetski monolitnog parlamenta. Ako nije samo još jedan među njima, znači lojalista gramzivih klanova bezbednjaka unutar Kremlja, Putin mora biti svestan da Rusiju ne može vratiti na pijedestal dok prvo ne razbije vlast Kremlja. U klanovima vrha je leglo korupcije. Sa ovakvim Kremljom ne može se uspostaviti danas nepostojeće poverenje u zakon. Ne mogu se izvesti do kraja privredne reforme. Na kraju, s takvom vlašću nema ni reforme oružanih snaga, kako bi Rusija imala armiju umesto korumpiranih generala. Ali ne zna se šta misli junak događaja, jer Putin ćuti.
[objavljeno: ]
