Izvor: B92, 15.Jun.2021, 12:33

Putin, Bajden i politika: Rukovanje i teški razgovori

Putin, Bajden i politika: Rukovanje i teški razgovori

Putin i Bajden sastaće se 16. juna na Samitu u Ženevi, ali to neće biti prijateljski susret.

Vladimir Putin i Džo Bajden sastaće se 16. juna na Samitu u Ženevi, ali to neće biti prijateljski susret.

Za početak, Rusija je nedavno dodala Sjedinjene Države na zvanični spisak "neprijateljskih država".

Obe zemlje se slažu da im odnosi verovatno nikada nisu bili gori.

"Samit u Ženevi ima veliki simbolički značaj zato što svrstava Rusiju u istu ligu sa Amerikom, a Putin pridaje značaj takvim stvarima", kaže Andrej Kortunov, direktor tink-tenka Ruski savet za spoljne poslove (RIAC).

Sastanak se odvija u ranoj fazi Bajdenovog predsedničkog mandata, tokom njegovog prvog putovanja u inostranstvo i po njegovoj želji, što predstavlja bonus poene za Kremlj.

Takođe, predsednici će prisustvovati samitu, tako to neće biti tek kratak susret na nekoj drugoj vrsti događaja.

Iako Bajden ima gust raspored, uključujući sastanak u sedištu NATO u Briselu koji je održan u ponedeljak, najveće je interesovanje za njegovu poslednju stanicu u poseti Evropi - Ženevu, gde će se u sredu sastati sa Putinom.

"Putin definitivno želi ravnopravnost sa predsednikom Amerike, želi poštovanje u tom smislu", smatra politička analitičarka Lilija Ševcova.

"Želi da pokaže mačo mišiće i bude član kluba".

Izbor Ženeve za mesto susreta budi sećanja na susret Regana i Gorbačova 1985. godine, iz vremena Hladnog rata.

Međutim, male su šanse da će se Bajden i Putin ostvariti bilo lično razumevanje, bilo političko otopljavanje.

Cilj sastanka, kažu iz Bele kuće, jeste uspostavljanje "stabilnih" i "predvidivih" odnosa sa Rusijom.

Međutim, kopka i zabrinjava Putinovo ponašanje još od trenutka kada su "mali zeleni" ušli na Krim 2014. godine i anektirali ga.

Bio je to početak trenutnog opadanja rusko-američkih odnosa.

"Realitičniji cilj bi bio da se proveri gde su crvene linije i da se dijalog povrati iz ambisa", smatra Ševcova.

"Ako ne budu razgovarali, Rusija će samo biti sve nepredvidljivija", dodaje.

Putin je ovog vikenda na državnoj televiziji rekao da postoje pitanja na kojima Rusija i Amerika "zajedno mogu raditi", kao što su kontrola nuklearnog naoružanja, sukobi u Siriji i Libiji i klimatske promene.

"Ako uspostavimo mehanizme za rad na ovim pitanjima, samit neće proći uzalud", rekao je Putin.

Pojedini ruski analitičari smatraju da je moguće da dođe do primirja u "diplomatskom ratu".

Amerika je proterala desetine ruskih diplomata i ugasila dva departmana u svojoj ambasadi zato što ambasada SAD sada ima zabranu zapošljavanja lokalnog stanovništva.

Zbog toga je privremeno stopiran proces izdavanja američkih viza.

Prvi, minimalni korak na koji bi Moskva mogla da se odluči jeste da vrati ambasadora u Vašintgon.

Amerika će takođe želeti da razgovara o sopstvenim državljanima u ruskim zatvorima, kao što je Pol Velan koji je 2018. uhapšen i osuđen za špijunažu, što je porekao.

Rusija je nedavno ponovo stavila na sto razmenu zatvorenika kao opciju, ali pod uslovima koje Amerika za sada ne može da ispuni, a ne izgleda verovatno da će se Putin poneti velikodušno.

Predsednik Rusije je, na sebi nesvojstven način, nedavno rekao da na Zapad gleda kao na neprijatelja.

Na Ekonomskom forumu u Sankt-Peterburgu koji je održan ovog juna, Putin je rekao da Rusija želi da "ograniči" razvoj Rusije.

Samo nekoliko dana ranije, zapretio je da će "razbiti zube" svakog stranom agresoru koji želi da "ugrize" Rusiju, naglašavajući da svet mora da se probudi i shvati da je Rusija povratila snagu i status.

"Putin očigledno veruje da su SAD neprijateljska zemlja koja Rusiji ne želi dobro i ne mislim da će se to promeniti", kaže Kortunov.

Ipak, dodaje, Rusija će se verovatno potruditi da malo smanji tenziju.

Ko je Vladimir Putin: Najdugovečniji lider u istoji savremene Rusije

"Racionalan političar kakav jeste, Putin će želeti da smanji ulog i rizike u odnosu sa Amerikom koji je pun nesuglasica", smatra Kortunov.

Tu spadaju i američke ekonomske sankcije - poslednja runda pogodila je ruske vlasti jer dira u prikupljanje sredstava, a naredni korak [Amerike] imao bi još veći uticaj, jer bi dodatno pogodio ekonomiju u izbornoj godini.

"Rusku javnost ne zanimaju spoljnopolitičke pobede, koje im se daju kao neka vrsta melema na ranu zbog socio-ekonomskih problema u zemlji", dodaje Korstunov.

"Šta god Putin želeo, [u Rusiji] neće osvojiti poene ako raspiri vatru".

Ono što Vladimir Putin ne želi, ali mu predstoji, jeste predavanje o ljudskim pravima gde će između ostalog govoriti o slučaju opozicionog političara Alekseja Navaljnog, koji je prošle godine otrovan u Rusiji, a trenutno je u zatvoru.

Mreža političkih partija pod vođstvom Navaljnog i njegov Fond za borbu protiv korupcije sud u Moskvi nedavno je proglasio "ekstremističkim" organizacijama - ovu sudsku odluku ruske vlasti su lako mogle odgoditi za posle Samita.

Međutim, čini se da su želele da pošalju poruku - Vladimir Putin nastaviće da slama političke disidente i Amerike se to ne tiče.

"Od Bajdena ćemo čuti ustaljene stavove o Navaljnom i ljudskim pravima, a od Putina kako je u Americi isto kao u Rusiji", suvo predviđa Ševcova.

"Zbog činjenice da je sastanak planiran za posle predavanja o ljudskim pravima, stiče se utisak da predavanje dođe kao predjelo, a sastanak kao glavno jelo. I jeste tako - dajte na početku nešto da ublažimo napetosti".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.