Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Dec.2018, 18:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putevima Milene Pavlović Barili
"Milenin dom - njenom talentu, vrednoći i mladosti, mama", piše na ulazu u Galeriju Milene Pavlović Barili koja se nalazi u njenoj rodnoj kući u Požarevcu i čuva opus od blizu 900 radova.
Velika slikarka, pesnikinja, scenografkinja i kostimografkinja, žena koja je "živela između dva rata i u pet država, čiji je dom bio ceo svet, a svuda je bila sama", za koju je Žan Kasu rekao da "poseduje ključ snova slikarstva", danas u Požarevcu, svom rodnom gradu, nema svoju ulicu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ali zato tržni centar nosi ime po njoj.
Kustoskinja Violeta Tomić, koja je pre pet godina došla u galeriju otvorenu 1962. po želji Milenine majke Danice Pavlović, otvorila je dugo zatvoreni depo zahvaljujući čemu je nastao i doktorski rad Ane Vuković "Kuća snova, nadrealizam u enterijeru -muzejska postavka u porodičnoj kući Milene Pavlović Barili".
Tomić kaže da će sa tim projektom - idejnim rešenjem za uredenje galerije u skladu sa delima velike slikarke, konkurisati za sredstva kod Ministarstva kulture.
"To je jedna nadrealistička prostorija. Ulazilo bi se spiralno, na samom ulazu bio bi beli kaput iz tog američkog perioda, jer je Danica tražila od Mileninog muža crni kaput pa bi tu bio simbolično beli kaput. Spiralni krugovi bi počeli od američkog perioda Mileninog stvaralštva, koji bi bio predstavljen sivom bojom i tu bi bili portreti Mileninih roditelja, pa bi se išlo preko evropskog perioda koji je Vuković zamislila u boji terakote ka središtu, početku, Mileninom detinjstvu", objasnila je Tomić.
Aktuelna muzejska postavka u Galeriji Milene Pavlović Barili je hronološki presek njenih slika od 1926. do 1945. godine, dopunjena ličnim predmetima kao što je slikarski pribor, predmeti primenjene umetnosti, beležnica sa stihovima zapisanim rukom na srpskom, italijanskom, španskom, francuskom.
Zahvaljujući Mileninoj bliskoj prijateljici Margaret Malori iz Njujorka posetioci galerije mogu videti bronzani odlivak Mileninih ruku, koje je Malori naručila odmah nakon njene smrti.
Darivala je galeriji i remek-dela "Autoportret sa velom" iz 1939, "Autoportret" (1942) i "18. psalm" (1942) čime je doprinela otkrivanju i afirmaciji Milenine umetnosti iz njujorškog perioda.
Tim tragom je krenuo multimedijalni umetnik Miodrag Kovačević i uspostavio kontakt sa potomcima Barbare Malori, Margaretine mlađe sestre čiji je portret Milena izradila 1942. a o čemu je srpska javnost znala posredstvom crno-bele fotografije, da bi 2017. Barbara Malori Kovačeviću poslala reporodukciju tog portreta, vrhunskog kvaliteta u prirodnoj veličini.
Nakon izložbe u Njujorku 1943. pomenuti portret je ponovo predstavljen široj javnosti u julu ove godine, najpre u Galeriji ULUS-a u Beogradu, zatim u Mileninom domu u Požarevcu, a trenutno može se videti u Domu Jevrema Grujića u Beogradu gde je u toku izložba "Čarobna Milena".
Porodica Malori je obećala da će pokušati da stupi u kontakt sa porodicama za koje se Barbara seća da su imali neke Milenine slike, pošto, kako kaže kustoskinja Tomić, postoji dosta fotografija Mileninih dela za koja se ne zna gde su.
Kovačević, koji poslednjih 10 godina istražuje "magični svet" Milene Pavlović Barili kroz umetnost, ali i tragajući za njenim delima rasutim po svetu i novim momentima iz njene biografije, najavio je da će sledeće godine predstaviti dokumentarno-poetski tekst "Milena - putovanje kroz sećanja" sa novim biografskim otkrićima.
Do tada jedan od načina da se upozna zagonetna Barili je i nova predstava Jelene Bogavac "San o Mileni" u produkciji Kulturnog centra Požarevca, a iz Turističke organizacije Požarevca preporučuju posetiocima da putevima Milene Pavlović Barili krenu možda od ergele Ljubičevo s obzirom da je Milena mnogo volela da jaše.
U Mileninom rodnom gradu treba svakako obići i mesto gde je 1718. godine potpisan Požarevački mir između Turske, Austrije i Mletačke republike koji je Požarevac uvrstio na istorijsku mapu sveta, zatim Okružno zdanje podignuto 1889. godine i tada je to bila druga po dužini građevina u Srbiji, odmah posle Železničke stanice u Beogradu, kao i Narodni muzej koji čuva više od 50.000 artefakata iz raznih perioda, a posebno se izdvajaju originalne freske pronađene u Viminacijumu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
