Izvor: RTS, 05.Dec.2013, 17:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Put za Evropu, sa Principom ili bez"
Izložba radova srpskih vizuelnih i konceptualnih srpskih umetnika "Put za Evropu, sa Principom ili bez" otvorena u Beču. Poruke izložbe kreću se između politike i umetnosti. Iako u naslovu stoji ime Principa, izložba govori o savremenom trenutku, odnosno karakteristikama srpskog društva u poslednjih dvadesetak godina.
U bečkoj palati "Porcija" otvorena je izložba radova grupe vizuelnih i konceptualnih srpskih umetnika, kojima su zajednički bliski kontakti sa Kulturnim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << centrom Beograda. Izložba, čije se poruke kreću tankom linijom između politike i umetnosti, nosi naziv "Put za Evropu, sa Principom ili bez" i fokusira se na javne i privatne fenomene sećanja, zaboravljanja i interpretacije.
Ideja koncepta u modernoj umetnosti zahteva pre svega prostor, i to izdašne količine praznog prostora, što se u ovom slučaju pokazalo kao jedini nedostatak izložbe.
Kako je galerija "Porcija" mala, mali je i broj izloženih radova i instalacija, čiji su autori Ana Adamović, Radoš Antonijević, Uroš Đurić, Marko Lulić, Vladimir Miladinović, Darinka Pop Mitić i Milica Tomić.
Ali, ako je obim izloženih radova silom prilika skroman, veliko i značajno je sve ostalo, što se pre svega odnosi na dugu listu organizatora, od kojih ćemo ovde spomenuti najvažnije: austrijsko Ministarstvo za obrazovanje, umetnost i kulturu, srpsko Ministarstvo kulture i informisanja, amabasadu Republike Srbije u Beču i Kulturni centar Beograda.
Lista značajnih činjenica vezanih za ovu neobičnu izložbu tu ne prestaje.
Sećanje, varljivi koncept
Najpre, to je možda prvi put da se u izložbenom prostoru palate "Porcija", koja se samoreklamira kao relikt starog vremena "čiji jedan zid potiče iz vremena pre Hrista", prikazuju dela konceptualne umetnosti.
Kako "Porcija" pripada austrijskog vladi, tačnije, stoji pod direktnom ingerencijom kancelarije državnog premijera, ta galerija i nema razloga da se bori za reklamu - njeni posetioci već znaju da tamošenje izložbe funkcionišu na bar dva nivoa - umetničkom i državnom - da se njihova relevantnost prostire i na prostor s one strane umetnosti.
Dalje, ne samo da taj "zid koji potiče pre Hrista" verovatno još nikada do sada nije video ili na sebi nosio konceptualnu umetnost, nego isto tako nema podataka ni da je ambasada Srbije u Beču ikada do sada stala svom težinom iza jedne izložbe moderne konceptualne umetnosti.
Značaj izložbe je i da se vizualizacije iz Srbije ne bave globalnim razlaganjem ljudske prirode ili neodrživosti fenomena kulture, već se koncentrišu na sasvim određene karakteristike srpskog društva u poslednjih dvadesetak godina - na istorijski zarađeni refleks selektivnog pamćenja i zaboravljanja.
Iako u naslovu stoji ime Principa, izložba progovara o savremenom trenutku.
Milica Tomić, najpoznatija konceptualna umetnica Srbije u svetu posle Marine Abramović, zastupljena je sa nekoliko fotografija nastalih u toku poznate "kalašnjikov serije".
Mesec dana je Tomićeva šetala Beogradom, u jednoj ruci obična plastična kesa s bakalukom, u drugoj kalašnjikov, a da se niko od prolaznika nije našao zainteresovan da je upita, kuda se to ona uputila s puškom u ruci...
Njena poruka: neupitnost nasilja kao svakidašnje činjenice.
Mlada umetnica Ana Adamović je poznata po tematizaciji sećanja kao objekta koji se može prizvati, sakriti ili zavesti - ona progovara o "inicijalnim momentima" sećanja ("triggers") lirski dozvanih kroz vizualizacije Prustovih Madlen-kolačića ili Frojdovih "memorijskih tragova" ("Erinnerungsspuren").
U Beču je, nažalost, pokazana samo jedna njena video-instalacija, naslovljena "Majka".
Omarska kao slojeviti koncept
Najgrublji i možda trenutno najaktuelniji je Vladimir Miladinović, koji je u Beču izložio četiri rada u tehnici laviranog tuša, obrađenih tako da igraju ulogu tehnički uvećanih novinskih naslovnica iz avgusta 1992. godine.
Miladinovićev rad tematizuje logor "Omarska" u Bosni, odnosno prvi trenutak kada se srpska javnost suočila sa činjenicom da u Bosni postoje logori za nesrbe i istovremeno odbila da poveruje u njihovu egzistenciju.
Njegove umetnički pojačane kopije "Večernjih novosti" iz tog vremena otkrivaju svu patologiju jednog društvenog trenutka u kome su nacionalni mediji i politika diktirali tempo javne percepcije u Srbiji, i u kome je privatno sećanje bilo suspendovano u korist lažno-nacionalnog.
"Omarska" se u toj projekciji (u Beču prikazani radovi su inače samo deo ciklusa "Omarska", realizovanog od grupe mladih umetnika oko Milice Tomić) pojavljuje kao specifičan vid heterotopije, sa značenjima koja se smenjuju u rasponu od banalnog do monstruoznog.
Čitav jedan zid - i to zid iz kategorije "mlađi od Hrista" - zauzeo je mural Darinke Pop Mitić, koji karikaturalno progovara o događajim od pre sto godina, sarajevskom atentatu i vojnom obračunu Austrougarske i Srbije kao uvertiri u Veliki rat.
Darinka Pop Mitić prebacuje obe zemlje u strip-alegoriju monarhija u kojima žive i vladaju mačke i miševi, a politički atentati se obavljaju ciglom u glavu.
Radovi Darinke Pop Mitić i Milice Tomić su inače već prošli kroz veliku izložbu u Austrijskom kulturnom centru u Njujorku, a do Beča je stigao samo mali izbor.
U potrazi za izgubljenim vremenom
Karin Cimer iz austrijskog ministarstva i Goran Bradić iz srpske ambasade bili su jedinstveni u tome da je ova izložba signal novih vremena u kojima Austrija i Srbija traže međusobnu kopču u vremenima koja nisu kontaminirana međusobnim ratovima, već zapamćena po prijateljstvu.
Bradićev akt premošćivanja bile su Vukove godine u Beču, činjenica da su i prvi Rečnik i prva Gramatika srpskog jezika ugledale svetlo dana u Beču 1818. i 1814. godine; sa svoje strane, Cimer je stavila akcenat na modernitet Srbije.
Na kraju krajeva, u umetnosti i životu sve je dopušteno, pa se tako o Gavrilu Principu može napisati tragedija ili nacrtati strip, a da to ne dotakne percepciju izgubljenog vremena.
Činjenica da se Austrija i Srbija zaklinju na međusobno prijateljstvo dok stoje okupljene oko nekoliko izabranih dela moderne vizuelne umetnosti ne treba da čudi - konceptualna umetnost ionako ima više dodira sa društvom, politikom i filozofijom, nego sa samom umetnošću.
Nakon Beča, izložba se seli za Berlin, posle čega kreće u seriju gostovanja po prostoru bivše Jugoslavije. Za sada su planirani Zagreb, Sarajevo i Banja Luka, pri čemu treba dodati da će odabir dela varirati prema definiciji i stepenu provokacije u odnosu na konkretnu sredinu u kojoj se izlaže.
