Izvor: Politika, 13.Sep.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put u središte zemlje
„Raspotočje gori“, naziv je pesme sarajevske grupe „Zabranjeno pušenje“ u kojoj se opisuje atmosfera kad treća smena rudara odlazi na posao
Ovih dana, uz vesti sa splavova i iz kabineta, o tajkunima i estradnim zvezdama, javljeno je o nesreći rudara.
Prve informacije o gorskom udaru u „Raspotočju” na početku septembra govorile su da je u zeničkom rudniku zatrpano osam, a ispostavilo se, kako obično biva, da ih je više i da je pod zemljom ostalo više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od trideset rudara. Pet kamarada je poginulo. Septembarskoj tragediji u zeničkom rudniku prethodilo je urušavanje stena 30. marta kada je povređeno jedanaest kamarada.
Desilo se 4. septembra ono što je u svakom rudniku uvek moguće. Vest o gorskom udaru u „Raspotočju” je gorka istina i povod za neka podsećanja.
U Brezi, neke davne godine, tužno su šumile breze, zapisao sam tada u izveštaju za „Politiku“ sa mesta nesreće. Iznosili su na nosilima mrtve rudare prekrivene ćebadima, bili su ugljenisani, blatnjave gumene čizme su im ostale u rudniku.
„Raspotočje gori“, naziv je pesme sarajevske grupe „Zabranjeno pušenje“ u kojoj se opisuje atmosfera kad treća smena ide na put „u središte na majkata zemlja“ i trenutak nesreće kad je rudaru „Bog okrenuo leđa“. Panika i vika, krik nesrećne žene rudara i posle svega: „na stolu dvije zdjele i telegrami sućuti“.
Breza, Kakanj, Kreka... Za tragedije nema granica. U severnom reviru jame „Morava” Aleksinačkih rudnika 1989. godine poginula su devedeset i dva rudara. Ne zna se koliko je rudara poginulo 1893. godine u Senjskom rudniku kod Ćuprije, jer tada nije vođena evidencija, verovatno cela smena.
U rudarskom oknu u Raši u Podlabinu u Istri nikada nije utvrđen broj poginulih u nesreći koja se dogodila 1940. godine, a moguće je da je stradalo petsto rudara.
U vreme socijalizma pokrenuta je akcija obaranja rekorda u proizvodnji. Među udarnicima prednjačili su rudari. Jedan od najpoznatijih, stahanovac, sa ogromnim šakama, koga sam starog, bolesnog našao u sarajevskoj Vojnoj bolnici pišući reportažu za nedeljni broj „Politike“, bio je Alija Sirotanović.
Ubrzo je umro, sirotinjski. On se požalio Titu da mu je, eto, lopata mala inače bi postizao još bolje rezultate. Njegov lik je oslikan na novčanici od 20.000 dinara koja je ubrzo povučena u reformi Ante Markovića.
Za umetnost, literaturu i film posebno su privlačne teme iz života kaljavih rudara. Film „Petrijin venac“ (1980) Srđana Karanovića govori o tragičnoj sudbini žene u malom rudarskom mestu u Srbiji. Petriju, odnosno Darinku Živković iz Donje Mutnice kod Paraćina, ostvarila je glumica Mirjana Karanović.
„Slike iz života udarnika“ (1972), film reditelja Bate Čengića, naišao je na otpor CK SK BiH. Na udaru ondašnje vlasti našao se zbog „degradiranja čoveka u procesu socijalističkog razvitka“. Zbog toga je Bata Čengić, kako je sam govorio, „ušao u materijale CK“ i potom godinama nije mogao da snimi novi film.
Dan rudara je bio i prošao. Obeležen je pre nešto više od mesec dana, 6. avgusta. To je datum kada se podseća na veliki štrajk u Senjskom rudniku 1903. godine.
Tim povodom premijer Aleksandar Vučić je istakao da je to najteži posao na svetu i dodao da sva nastojanja da se poboljšaju uslovi rada nisu dovoljna. Napomenuo je i da rudarstvo ima strateški značaj za Srbiju i važnu ulogu u privredi i sveopštem razvoju. Obećao je veću sigurnost i bolje uslove rada i zarade dostojne rudarskog odricanja.
Čarls Simić poetski piše o vinu i povezuje degustaciju šardonea s dobrim životom. Uzgred rečeno, rudaru ne treba somelijer ni boca kjanti; kada iz jame izađe na svetlost dana i primi platu, sem rakije, voli da popije pivo iz flaše i odnese deci veliku lubenicu. Uboge su rudarske familije, malo para a puno dečjih usta. Rudnici su uglavnom u nerazvijenim područjima.
Interesovanje za rudarski poziv je veliko. U Ibarskim rudnicima trideset radnika je otišlo u penziju, a podneto je hiljadu molbi za zaposlenje na njihova mesta.
Težak je to zanat, ima naziv „hleb sa sedam kora“, a pozdrav pred silazak u jamu glasi: „Srećno“. Rudari imaju beneficirani radni staž... kao balerine.
Muharem Durić
objavljeno: 13/09/2014
