Izvor: Blic, 02.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put kroz ratnu zonu za 1.500 evra
Put kroz ratnu zonu za 1.500 evra
U ovom trenutku petnaestak kamiondžija iz Odžaka i okoline je ili na putu za Irak ili na povratku sa tog dugog i neizvesnog puta. Oni su samo vozači, a Hrvati, Slovenci, Česi, Turci, Italijani su vlasnici drumskih krstarica koje voze. Kamione sa robom za Irak preuzimaju na nekom od graničnih prelaza na Dunavu ili u Makedoniji. Teret je namenjen američkim vojnicima, a najčešće je to hrana, voda, sokovi, odeća, lekovi, a jednom prilikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bio je šleper natovaren vokmenima... Put traje prosečno mesec dana, a zarada za vožnju i strah iznosi oko 1.500 evra.
Na dunavskom mostu između Bačke Palanke i Iloka šofer iz Odžaka Milorad Miletić izlazi iz kamiona s kojim se srećno vratio sa minimalnom štetom, razbijenom šoferšajbnom 'skanije'. Njegov kolega sa hrvatske strane Dunava treba sada da preuzme kamion i izmiri obaveze. Kratak razgovor u četiri oka, pregled vozila i papira, izmirivanje obaveza i pozdrav. Vozač koji je došao iz Hrvatske nije želeo da se fotografiše i da izjavu, ali je rekao da je u pitanju matematika u kojoj je svako našao sebe.
- Iako se već na izlasku iz Turske formira konvoj kamiona koji prate helikopteri 'apači' i vojna vozila, put je opasan i neizvestan. Ja sam srećan i dobro sam prošao sa nekoliko kamenica u kabinu. Hrvatima se to može jer su u boljoj situaciji, bolje zarađuju i sa ovim poslom bolje prolaze od nas i kad nas dobro plate. U redu je jer su njihovi kamioni i veliki je rizik. Da li ću ići opet? Ne bih ako bih ovde mogao zaraditi dvesta evra, ko bi išao na taj naporan put sa 58 godina bez nevolje - priča Miletić, kome je posle sedam hiljada pređenih kilometara samo do dobrog sna.
Put je, zbog iračkih gerilaca, veoma opasan. Događa se, priča Miletić, da put bude miniran ili da civili, deca, žene gađaju konvoje kamenjem, a često se na njih i zapuca.
- U blizini Bagdada su vojne baze, a šoferi iz konvoja spavaju na parkingu u kabinama. Možemo ući i u baze. Mene su uvodili Makedonci kojih tamo ima dosta zaposlenih. Neverovatno je kako su te baze opremljene i snabdevene, ima svega, od kavijara do dinja, od cirkusa do biblioteka i opere... - priča Miletić, kome je ovo bio drugi put u Irak.
- Za put u Irak morate biti apsolutno zdravi jer je klima veoma teška. Danju temperatura dostigne i 25 stepeni, a noću se spusti ispod nule. Morate biti smeli i pomiriti se sa rizicima, ali i uplatiti osiguranje da vam porodica ne daj bože posle ne gladuje, a u slučaju ranjavanja takođe se može naplatiti oko milion dinara. Morate biti spremni za razna iznenađenja. Mnogi su vozači ostali bez kamiona na tom putu. Branislavu Žarku iz Odžaka pokvario se kamion i da ne smeta na putu Amerikanci su ga spalili. Rat je i niko ti ništa ne može garantovati.
Priča da ga je najviše impresionirala humanost ljudi , kolegijalnost i drugarstvo, bez obzira na veru i naciju.
-U konvojima bude cela bivša Jugoslavija. Hrvati, Slovenci, Bosanci, Makedonci, i svi smo kao nekad kad smo na 'Poljudu' ili 'Marakani' navijali za Jugu. Svakome je na tom putu važniji hleb od politike. Slobodan Mirić
