Izvor: Blic, 05.Jul.2009, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put ka EU blokira korupcija
Borba protiv korupcije u Srbiji spala je, po oceni mnogih, na dve, tri redakcije jednu ženu (Vericu Barać, prim. aut.) i nekoliko odvažnih pojedinaca. Četiri institucije koje bi trebalo da se bave suštinskom borbom i još više od deset koje neposredno učestvuju u kontrolisanju potencijalno koruptivnih radnji ne daju gotovo nikakve rezultate, a ako i daju, svi njihovi predlozi po pravilu udare u zidove vladajućih struktura – složni su u oceni sagovornici „Blica nedelje". >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Priznanja predsednika Borisa Tadića da je poprište korupcije u strankama deluju isprazno kada se zna da sve inicijative Saveta za borbu protiv korupcije i Odbora za rešavanje sukoba interesa blokiraju upravo stranački funkcioneri i njima bliski moćnici. Ove dve institucije zapravo su među retkima koje su ispunile svoju funkciju u borbi protiv korupcije, ali isto tako njihovi predlozi i odluke nisu obavezujući, već su prepušteni volji funkcionera.
Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija", smatra da se stvaranje neefikasnih institucija i opstruiranje njihovog rada teško može drugačije objasniti do namerom vladajućih struktura.
– Mislim da su mnoge institucije osnovane zato što je to bilo dobro u očima EU, Saveta Evrope, OEBS-a ili donatorskih organizacija, a ne zato što je postojala iskrena želja da im se omogući da rade. U najvećem broju slučajeva, na početku, većina političke elite nije pokazivala otpor prema uspostavljanju novih institucija, nisu ih je shvatala kao ozbiljnu konkurenciju sopstvene moći, već više kao dekor. Sada kada se stvari menjaju, čini se da je otpor njihovom radu sve vidljiviji – kaže Nenadić.
Ovakvi, kozmetički potezi srpskih vlasti, međutim, nisu promakli zvaničnicima EU. To je za „Blic nedelje" potvrdio Drago Kos, direktor GRECO, institucije Saveta Evrope koja se bavi kontrolisanjem napretka zemalja u borbi protiv korupcije. Kako kaže, Srbija je što se tiče broja antikorupcijskih tela dostigla gornji limit, ali je problem što one ne daju adekvatne rezultate.
– Da li je problem nepostojanje političke volje ili šta, to mi ne znamo, ali činjenica je da je aktuelna situacija u borbi protiv korupcije zabrinjavajuća. Suviše dugo treba da se donesu zakoni koji se prave po oprobanim modelima, a još duže da oni počnu s primenom. Srbija ima mogućnost da osnivanjem Agencije za borbu protiv korupcije to promeni jer će Agencija imati i izvršnu funkciju. Treba podvući i da su Savet i Odbor uradili veliki posao i da bi zato bilo veoma dobro da ljudi iz ovih tela pređu u Agenciju – kaže Kos, i dodaje da će ukoliko se borba protiv korupcije uskoro znatno ne poboljša, Srbija imati veliku, nepremostivu prepreku za ulazak u EU.
Upravo zbog dosadašnjih opstrukcija vlasti, očekivanja od Agencije su velika. Profesor Zoran Stojiljković, član Agencije, smatra da bi ova institucija mogla da opravda svoje postojanje i stane na kraj takvoj praksi.
– Do sada su vlasti uspevale da čitavu borbu završe povremenim „puštanjem krvi" u gladijatorskoj areni, i to kadrova koji su se već zamerili aktuelnoj politici. Sve je rađeno zbog predizborne kampanje. Mislim da je sada politička klima nešto bolja jer s vrha vlasti dolaze takve, obavezujuće poruke. Sada je neophodno da se umreže sve institucije koje se bave borbom, bilo da su vladine ili ne. Bez toga, samo će se nastaviti sistem opstrukcija koje je vlast i do sada praktikovala – kaže Stojiljković.
Na kraju, rad svih pomenutih institucija se finansira iz budžeta, odnosno iz džepova poreskih obveznika. Ukoliko one kvalitetno rade, to uopšte nije problem, ali ako njihov rad nema rezultate, onda bi nas previše koštale i da su besplatne.
Savet za borbu protiv korupcije
Teorija: Savet je osnovan 2001. kao stručno savetodavno telo Vlade čiji je zadatak da sagleda aktivnosti u borbi protiv korupcije i predlaže mere koje treba preduzeti u cilju efikasne borbe. Posao Saveta je i da prati sprovođenje tih mera.
Praksa: Savet je jedna od retkih institucija za borbu protiv korupcije koja je ispunila svoju funkciju. Ali, problem je što je najveći doseg Saveta isključivo savetodavan, pa većina njihovih inicijativa, ma koliko uspešne i potkovane bile, uglavnom udari u gumene zidove vladajućih struktura. Tako je bilo sa nalazima Saveta o slučaju prodaje „C marketa", monopolističkom ponašanju kompanija, prodaji Luke Beograd i nizu drugih slučajeva. Te slučajeve nikada nisu adekvatno ispitale zvanične institucije koje raspolažu mogućnošću sankcije.
Agencija za borbu protiv korupcije
Teorija: Najvažniji poslovi Agencije koja je osnovana ove godine, a sa zvaničnim radom počinje 2010, jesu rešavanje sukoba interesa, vođenje registra funkcionera i njihove imovine, kontrola finansiranja političkih stranaka i međunarodna saradnja u borbi protiv korupcije. Agencija bi za razliku od Saveta trebalo da ima ovlašćenja da predlaže sankcije, razrešenja i čak zatvorsku kaznu.
Praksa: Agencija je trebalo da bude osnovana još 2007. godine, ali za to do danas nije postojala jasna politička volja. U ovom trenutku, agencija još nije opremljena adekvatnim sredstvima za rad niti prostorijama, a još nije izabran ni direktor. Osnivanje agencije izazvalo je podeljena mišljenja stručne javnosti, jer se smatra da je bi ovo telo mogao biti još jedan ukras Vlade kojim se nastavlja urušavanje antikorupcijskih institucija.
Državna revizorska institucija
Teorija: DRI je najviša nezavisna državna organizacija za reviziju javnih sredstava. Njen posao je da vrši kontrolu trošenja svih budžetskih sredstava, otkrivanje prevara i korupcije, kontrolu usaglašenosti poslovanja državnih organa sa zakonom... Praksa: Srbija je do prošle godine bila jedina država u regionu i u Evropi koja nije imala DRI, što znači da gotovo niko nije kontrolisao trošenje budžetskih sredstva. Zakon o osnivanju DRI donet je još 2005. Međutim, i kada je osnovana (2008), dugo nije radila jer nisu imali prostorije, adekvatno osoblje, neophodnu tehnologiju... Opstrukcije rada DRI sve vreme su pripisivane Vladi. Nije poznat nijedan slučaj koji je ova institucija ispitala.
Odbor za rešavanje o sukobu interesa
Teorija: Zakon o osnivanju Odbora donet je 2004. Odbor je samostalan i nezavisan organ koji, između ostalog, odlučuje da li je činjenje funkcionera prouzrokovalo povredu Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Odbor može da izriče mere za kršenje zakona, ali je njihovo sprovođenje ostavljeno na savesti samih funkcionera.
Praksa: Iako Odbor za rešavanje o sukobu interesa adekvatno ispunjava svoju funkciju, najčešće se dešava da njihove nalaze Vlada ne uvaži ili da ne sprovede neophodne kaznene mere prema sopstvenim funkcionerima. Takav slučaj je bio u nalazu Vlade da je ministarka pravde bila u sukobu interesa dok je paralelno primala platu u RIK i na poziciji zamenika ministra pravde, a potom i ministra. Sličan primer je i nalaz Odbora da su državni sekretari ministarstva finansija i pravde prekršili zakon predlogom da se stopiraju radni sporovi. Niko od pomenutih nije snosio adekvatne posledice za kršenje zakona.
Druge institucije
Zaštitnik građana – kontrola rada javne uprave. U nekoliko slučajeva pomagao u izmeni zakona.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – aktivan u sprovođenju vrlo važnog preventivnog antikorupcijskog propisa.
Uprave ministarstva finansija – Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava, Uprava carina, Budžetska inspekcija...
- SBPOK, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, funkcioniše u sastavu MUP-a,
- Komisija za zaštitu prava – deo uprave za javne nabavke, koji odlučuje o zakonitosti milionski vrednih tendera, po zahtevu ponuđača ili na osnovu pokrenutog postupka zaštite javnog interesa.
