Izvor: Večernje novosti, 20.Okt.2015, 09:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put blata ka boljem životu
JEZIVO! U ovu, samo jednu jedinu reč, staju sve slike izbegličkih kolona koje su se, u ponedeljak po podne, uputile prema Hrvatskoj - preko Berkasova. Preko ovdašnjih kaljuga u kojima ostaju dečije cipelice, igračke, konzervirana hrana, ćebad... Sve to od blata se jedva raspoznaje. A sve ostaje iza njih koji su se sa Bliskog istoka uputili u daleki, za mnoge nedostižni - bolji život. Oni, ipak, gaze. Guraju se jedni uz druge prema rampi koju je Hrvatska podigla pola sata iza podneva. Drhte, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nenavikli na hladnoću, ali gaze, u japankama, mnogi bosi, ukočenih lica. Bez reči, po pedesetoro, kako je stigla komanda hrvatske policije, čekaju onaj autobus, otuda - od Bapske, koji nikako da stigne. I, tako, u nekoliko grupa po desetoro, čitavim putem. A pada sumrak, pada kiša... I padaju deca iz umornih naručja. Ljudi, čini se, kao da nisu živi. Samo je blato i samo je kiša... Samo su oni - sve življi. U satima pre nego što se Hrvatska smilovala da otvori granicu, ovde, između Berkasova i Bapske bio je pravi ljudski mravinjak, hiljadu ljudi, koji je na momente postajao stampedo. S druge strane, suprotstavio mu se kordon hrvatske policije. Trenuci užasa... Pokidale su se porodice. Pogubile decu. Jednog trogodišnjaka naš kolega, Darko iz AP, vodio je od šatora do šatora UNHCR. Ostao je. Nije plakao. Jeste drhtao. Ovi ljudi, čitavu noć pre nego što će pokušati da u stampedu pređu granicu, dva dana su stizali autobusima u Berkasovo. Čitavu pretprošlu noć, pod ćebadima i pod hladnim nebom, rasla je temperatura nezadovoljstva i gotovog beznađa. Ta temperatura narasla je do potpune panike, do pomućenja razuma. Napred im ne daju. Nazad? To, nazad, već su prošli. Nastao je krkljanac među nesrećnicima. Svedoči devojka iz Komesarijata za izbeglice: - U jednom trenutku počela je tuča među izbeglicama. Pucale su motke. Sevnuli su i noževi. Da, bilo je povređenih. Među njima i dece. Dok beležimo ove isprekidane reči, putem od Berkasova stižu, peške, nove grupe ljudi. Stižu... Stižu... Neki polubosi. Neki u kolicima. Majke vuku decu. Ostavljaju sve što ih otežava. Čak i hleb. Pred hrvatskom rampom, ispred koje su potpuno ravnodušni hrvatski policajci, ponovo moraju da čekaju. U grupama po pedesetoro. Toliko staje u autobus. Onaj, koji nikako da stigne.
Nastavak na Večernje novosti...
