Izvor: Politika, 12.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pusto spamamsko
Ribarska banja, podno Jastrebca, ume da iznenadi posetioca: to je čisto, okrečeno, uređeno mesto, planski građeno. Prema arheološkim nalazima, oko ovih toplih, sumporovitih izvora paleolitski ljudi su obavljali obrede lečenja. U rimsko doba napravljene su terme. U 12. veku Ribarsku banju je kao dar za punoletstvo dobio Stefan Nemanja. Turski amam je očuvan sve do početka planske izgradnje, 1901. godine. Tada je država dodelila koncesiju Vračarskoj štedionici. Amam je pretvoren u moderno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kupatilo. Oko njega je izgrađeno šest kuća za smeštaj gostiju. Dobile su imena po teritorijama koje su Karađorđevići smatrali srpskim: "Srbija", "Bosna", "Hercegovina", "Dalmacija", "Stara Srbija", "Crna Gora". Vile su izgrađene brzo, između 1904. i 1907. Vračarska štedionica je napravila unosan posao. Dividendu su redovno delili akcionarima. Banja je bila dobro posećena.
Najpoznatiji gost banje bio je kralj Petar. Na Topčiderskoj stanici u Beogradu bi seo u voz i posle nekoliko sati izlazio je u Đunisu. Odatle se fijakerom dovozio u banju gde se lečio od reumatizma, ali i obavljao državne poslove. Godine 1913, dvadeset petog avgusta, baš u Ribarskoj banji potpisao je deklaraciju o povratku Kosova i Metohije matici, Kraljevini Srbiji. Odsedao je uvek na prvom spratu vile "Srbija". Danas njegova soba nije posebno uređena. Na kraljevo lečenje podseća samo spomen klupa na kojoj sedi i čeka sagovornike.
Te prošlovekovne vile su okrečene i dobro održavane – u njima su smešteni pacijenti Specijalne bolnice za rehabilitaciju. Novogradnja je čudan hotel "Pogled". Čudan je zato što se do njega stiže preko tornja!? A na vrhu tog tornja je poslastičarnica sa belim sedištima i najvećim tulumbama koje smo videli. Od tornja vodi most do prizemlja hotela koji je na brdu, iznad starih vila. Sa terase "Pogleda" otvara se vidik na vrhove 1.491 metar visokog Jastrepca.
Padine Jastrepca, koje se spuštaju do same Ribarske banje, ošumljene su jarbolima bukvi i smreka. Prava stabla, visoka i po pedeset metara. Izrasla su gusto, boreći se među sobom samo za svetlost – špicevima krošnji.
Noćnom kupanju u otvorenom bazenu ne smeta ni kiša ni noćni, planinski vetar. Banja je na respektabilnih 540 metara nadmorske visine. Konobari prinose pića do ivice bazena s čije površine se diže para. Temperatura vode je oko 37 stepeni. Analiza sastava, rađena u Beču još 1834. godine, pokazala je da ova voda "sadržava kiselinu sumporovu, kiselinu soli i nešto malo gvožđa". Te je osim za uživanje pogodna i za lečenje bolesti mišića i kostiju. Oko bazena se održavaju modne revije i književne večeri. Kruševački slikar Konstantin – Kokan Cvetković organizuje kulturna dešavanja u banji tako da skoro svake večeri neko gostuje.
Ribarskoj banji predstoji proces pretvaranja iz bolnice u spa-centar. Prvi korak će biti renoviranje velikog amama koji je sada u neupotrebljivom stanju ali čija dekorativna fasada i kupola obećavaju. Trebalo bi da to postane luksuzan spa-amam. Pusto spamamsko!
[objavljeno: ]
