Izvor: Blic, 27.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pustite decu da veruju u Deda Mraza
Nemojte da kažete detetu da Deda Mraz ne postoji, pošto vam verovatno neće poverovati. Većina dece, naime, čvrsto veruje u tog dekicu bele brade koji ih svake zime obasipa poklonima.
Ne postoji nijedan razlog zbog koga biste im narušili taj san pre nego što napune pet-šest godina. Većina psihologa smatra da je za decu dobro da veruju u Deda Mraza, koji je oličenje dobrote i deli poklone čak i onima koji preko godine nisu bili dobri! Za razliku od roditelja, koji su ponekad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << skloni da ih grde i kažnjavaju, taj dobri dekica ispunjava njihove želje i omogućava im da zaborave na svoje probleme. Kao i dobre vile iz bajki, on im pomaže da razviju maštu i kreativnost, a to su kvaliteti koji su, u tom uzrastu, u središtu svih aktivnosti.
Deca koja čvrsto veruju u Deda Mraza naći će gomilu „racionalnih" objašnjenja za sve što bi moglo da uzdrma to njihovo verovanje. Ako, na primer, naletite na deset Deda Mrazova na ulici ili u trgovinskom centru, dete će vam objasniti da su to „prerušene čike" i da svi znaju da „pravi Deda Mraz dolazi 1. januara u ponoć". Ako, međutim, u ormanu pronađe poklone, uveravaće vas da ih je tu ostavio Deda Mraz, koji je morao malo da požuri „pošto je video da ima mnogo poklona i da neće stići da ih podeli svima za jednu noć". Potpuno je besmisleno da detetu u tom trenutku pokušate da objasnite da Deda Mraz ne postoji. Ako još uvek veruje u njega, to samo znači da još nije kucnuo trenutak da sazna istinu. Drugim rečima, to znači da mu je još uvek potreban njegov junak! Bolje je zato da mu ostavite njegove fantazije, koje ionako nikome ne mogu da naškode, pogotovo ne njemu samom!
Ali, na kraju će doći i taj dan kad će i samo početi da sumnja u postojanje dobrog čikice sa delekog severa. Kad pođe u „veliku školu", otkriće logiku i matematiku i u njegovom svetu će biti sve manje mesta za imaginarno. Siroti Deda Mraz će na kraju ipak morati da se suoči sa pitanjima tipa: „Kako irvasi mogu da lete?" ili „Kako on, onako debeo, uspe da prođe kroz odžak?" Dete koje se donedavno na sve moguće načine dovijalo ne bi li pronašlo „zadovoljavajuće" odgovore na ta pitanja, sada odjednom od vas očekuje istinu.
Šta treba da uradite u takvoj situaciji? Najbolje je da uzvratite pitanjem: „A šta ti misliš o tom Deda Mrazu koji dolazi kroz odžak?" Ono će onda i samo konstatovati da je to, u stvari, priča za malu decu. Bolje je da samo dođe do tog zakljkučka nego da vi na sebe preuzimate ulogu onoga ko ruši dečije snove. Zato što, bez obzira na sve, Deda Mraz ipak predstavlja deo jedne lepe tradicije. Uostalom, da li ste ikada sreli nekoga ko je ljut na svoje roditelje zato što su ga pustili da veruje u Deda Mraza?
Deda Mraz nije babaroga
Roditelji su nekad u iskušenju da upotrebe Deda Mraza da bi zaplašili decu ili ih ucenili: „Ako nisi dobar, Deda Mraz neće doći!" Nije lepo da tog dobrog čikicu pretvarate u babarogu, pošto je to u suprotnosti sa samim mitom o njemu. Ova vrsta ucene može da bude efikasna, rezultati su kratkotrajni. Šteta je da zbog njih razbijate iluziju koja ga čini srećnim.
