Izvor: Politika, 01.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pusta ostrva i vile primorkinje
Oni koji imaju dovoljno novca da sebi priušte sve ovozemaljske blagodeti, sigurno su otkrili da se u našoj neposrednoj blizini nalaze pravi mali rajevi – na prodaju. Recimo, nešto južnije od nas, duž grčke obale, lagodno se razbaškarilo više od 500 ostrva od kojih je naseljeno tek nekih 150; među njima ima ih i na prodaju po ceni od "tričavih" milion i po evra, pa naviše...
Ilustracije radi, ceo jedan arhipelag, udaljen od atinskog aerodroma 75 minuta vožnje, do kojeg se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još lakše stiže gliserom (za pola sata), košta 36,5 miliona evra. U toku je izrada nacrta urbanističkog plana za centralno ostrvo arhipelaga Sveti Toma, svega pola kilometra udaljeno od susednog ostrva Tragonisi. Treće ostrvo nosi ime Sveti Jovan, a ukupna površina tla iznosi oko 723 akri (oko 292,5 hektara).
Uz oglašenu ponudu ide i satelitski snimak grupe ostrva, mogućnost da pogledate ljupki slajd šou satkan od talasa i zalazaka, kao i da steknete uvid u mapu regiona...
Vremena kada je kupovina ostrva bila ekskluzivna i rezervisana samo za najbogatije ljude, kako kažu dileri ovih morskih nekretnina, davno su iza nas. Naravno da tropski karipski san sa palmama i srebrnim peskom košta desetostruko više od ostrva slične veličine na severnoj polulopti; i ovde tržište diktira uslove pa gde ima više zainteresovanih tu su i uslovi oštriji. Takođe, lokacija igra važnu ulogu: u Kanadi sa njenim mnoštvom jezera ima i sijaset malih pustih ostrva; nedostatak izbora (svuda je hladno!) snižava im cenu, još ako su van glavnih plovnih puteva, makar malko zabačeni, eto prilike da se čovek nauživa u miru raja svoga – po ceni kolibice na Filipinima!
Takođe, netaknuta ostrva su pristupačnija od onih koja raspolažu infrastrukturom: kome je do gradnje, valjalo bi da ima na umu da bi cena investicija na ostrvu mogla da bude viša nego za istu uslugu na tlu.
Što se prednosti života na ostrvima tiče, možda nije loše razmotriti onu staru "ne možeš da naučiš da plivaš dok ne skočiš u vodu". Mnogi vlasnici ostrva voljni su da ih tokom sezone iznajme, celo ili deo, onima koji se premišljaju u vezi s kupovinom: posle nekog vremena imaće preciznu sliku da li im je do ostrva koje je dobro povezano sa regionom, ili im ipak više odgovara pusto i čedno ostrvce bez ljudi.
Nije loše znati da, kada je reč o Grčkoj, retko ko preko zime ostaje na ostrvu. Svi ti druželjubivi ljudi imaju po dva posla i dva doma, jedan "morski", tokom sezone, i drugi u nekom od gradova na kontinentu kada turisti odu kućama i počne da duva hladan vetar... Uz more posle oktobra ostaje zaista samo onaj ko mora, sve radnje i kafići se zatvaraju do aprila, obala potpuno opusti, a takva zima se – jedva podnosi.
Kako kaže Dejvid Mem, trgovac nekretninama na Halkidiju: "Ovo jeste raj, i ja sam svom snagom za to da sebi treba ispunjavati želje, ali uvek savetujem one koji prvi put dođu i zalete se da kupe kuću: sačekajte malo, sad ste na odmoru, idite kući i promislite do sledećeg leta! Zašto? Zato što tu nekretninu treba održavati i zimi kad u njoj niko ne boravi. Zašto da od nje ostane ruševina zbog brzopletosti kupaca koji se posle predomisle? Meni nije cilj da kuće propadnu nego da se u njima živi". Uz to, niko nema za bacanje 50.000 evra, koliko koštaju primorske vile.
Ko se odluči na kupovinu ostrva, nije zgoreg da bude pripravan na čuda: Dejvid Koperfild tvrdi da je na svom ostrvu na Bahamima pronašao izvor večite mladosti! Za 50 miliona dolara, koliko je ovaj belosvetski iluzionista uložio u četiri mala privatna ostrva, kaže da je otkrio čudotvornu vodu u kojoj, kada se mrtvo lišće i bube potope – smesta ožive. Ako alhemijska čuda i izostanu, u svakom slučaju ostaje vrednost skrivenih pećina, privatnih vodopada i gnezda orlova, uz nezaobilazni pogled na sve četiri strane sveta.
--------------------------------------------------------------------------
Olakšice za državljane EU
Državljani EU u većini zemalja imaju ista prava prilikom kupovine nekretnina kao i domaćini. Tako je, recimo, za Britance veoma isplativo da kupe vilu od (svega) 15.000 evra negde u Bodrumu, ili pak ceo stan od 70 kvadratnih metara u Kušadasiju za nekoliko hiljada više. Za državljane Srbije, naravno, situacija je drugačija: moguće je kupiti kuću, ali faktički je nemoguće upisati se kao vlasnik već samo kao zakupac, i to na period od maksimalno 100 godina.
[objavljeno: 01.09.2006.]
