Izvor: Blic, 07.Nov.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Puriša i Mencl
Nije lako biti filmski klasik u kulturi koja je doživela slom vrednosnog sistema i u kojoj vlada vučje pravilo: učini onom koji će i tebi. Sretnem Purišu Đorđevića, čovek ušao u 88. godinu, a šeta kao mladić (ime mu je Mladomir, nije šala). Kaže mi: rešio sam da kupim „Čoveka bez svojstava“ Roberta Muzila, a stojimo ispred izloga Stubova kulture. Kažem mu: dva izdanja su se pojavila istovremeno u različitim prevodima, valja pažljivo odabrati. Onda odemo u „Mažestik“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kafanu njegove mladosti. Pitam: šta je bilo sa onim filmom o Jiržiju Menclu koji je proletos započeo, koristeći priliku da je velikan češkog filma (Oskar za „Strogo kontrolisane vozove“) režirao operu „Zaljubljen u tri narandže“ u Beogradu.
Završio ga je, film se zove „Plašim se da se sve razume". Načinio ga je partizanski, uz pomoć stalnog Žilnikovog snimatelja Miše Miloševića. Pitam: kad će biti prikazan. Odgovor, uz osmeh: možda nikad, kao ni moj prethodni film o Miloradu Paviću. Niko to neće. Purke je u poslednjih desetak godina više puta slao scenarije na konkurse, ali - ovo je moje skromno tumačenje - izgubio je svoju generaciju i nema ko bi za njega zalegao. Kaže: možda nisam dovoljno talentovan.
I odjednom zavlači ruku u džep i stavlja mi u ruke DVD s filmom o Menclu. Evo, pogledaj, da mi budeš prva publika, a možda i poslednja. Pogledao sam film, nadam se da će biti prikazan na predstojećem Festivalu autorskog filma. Reč je o filmskom eseju, susretu dva umetnika koji dotiču svoje karijere, svedočenja o Hrabalu (autoru „Vozova"), muzici, zašto Mencl režira opere (sličan problem s finansiranjem), uz jedan senzacionalan odlomak Menclove komične uloge u nekoj komediji „del arte". Lepo, zabavno, uzbudljivo, kao i većina Purišinih filmova.
Uzgred, doznajem da po nekim scenarijima piše romane. Ne da se Puriša, ali se ne daju ni ostali, bolje ulančeni. Shvatili ste sve.
