Izvor: Večernje novosti, 06.Feb.2014, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pupin poklonio Univerzitetskoj biblioteci prvu Britaniku
NAUKA nas može dovesti do visine bogova sa Olimpa, ali ako zanemarimo duhovni razvoj nestaćemo u ratu, mržnji i ekonomskim krizama, govorio je Mihajlo Pupin. Zahvaljujući njegovim zalaganjima, danas imamo Univerzitetsku biblioteku „Svetozar Marković“. Jedinu koju je Karnegi fondacija sagradila u slovenskim zemljama. Pupin je Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu i sam poklonio više od 500 svezaka i knjiga iz lične kolekcije. Reč je o zanimljivoj zbirci, koja je proglašena za kulturno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dobro od velikog značaja. Još za vreme izgradnje sadašnje zgrade, 1925. proslavljeni naučnik i pronalazač je biblioteku beogradskih akademaca pretplatio na časopis „Nova Evropa“, ali je ona njegov prvi veliki poklon primila tek sedam godina kasnije. - Univerzitetska biblioteka je u to doba imala skroman fond knjiga, naročito iz oblasti egzaktnih nauka - navodi Anđa Masleša, bibliotekar Univerzitetske biblioteke. - Pupin ga je obogatio dragocenim delima za naučni rad i retkim izdanjima koja se više nisu mogla nabaviti. Pupin je lično birao knjige. O tome svedoči prepiska u arhivi. Našim studentima poklonio je vredna izdanja, ali i knjige koje je voleo i iz kojih je učio. Zahvaljujući njemu Beogradski univerzitet dobio je prvu Enciklopediju Britanika.JUBILARNA IZLOŽBA OVE godine navršava se 160 godina od Pupinovog rođenja. Organizatori obeležavanja jubileja smatraju da će to biti prilika da se ispravi nemar prema bogatom nasleđu koje je ovaj naučnik ostavio. Centralni događaj proslave biće velika izložba u Galeriji SANU na kojoj će biti predstavljen celokupan život i delo Pupina. Na izložbi će biti predstavljeni svi podaci koji su do sada izostavljani o njegovoj porodici, učešću u građenju institucija američke nauke, zatim svi važni Pupinovi patenti, njegov naučni doprinos, nacionalno-politički, dobročiniteljski i mecenski rad. U istom paketu bili su specijalno izdanje naučne serije Smitsonovog instituta štampano samo za pretplatnike i zbirka „Savremeno govorništvo“, u kojoj je štampan i jedan njegov govor. Pupin je tada darovao i retko dvotomno izdanje ratnih karikatura američkog slikara i karikaturiste Remekera, sa predgovorom Teodora Ruzvelta. Među interesantnim karikaturama, nalaze se i dve koje govore o Srbiji u Prvom svetskom ratu. Pre nego što je 1933. godine, priložio svoju najveću donaciju, dva sanduka sa 430 raznih knjiga, Pupin piše dr Vladimiru Petkoviću, tadašnjem upravniku Narodnog muzeja i velikom darodavcu: „Ja imam još izvesnu količinu knjiga na engleskom i nemačkom jeziku, a nekoliko i na francuskom, koje bih rado poslao Univerzitetskoj biblioteci kada bih znao da bi one tamo dobrodošle. To su knjige iz fizikalne nauke. Naravno, one nisu onako lepe kao one koje sam već poslao, ali verujem da bi bile korisne.“ Ti primerci interesantni su ne samo kao značajna naučna dela, već i zbog Pupinovih potpisa i beležaka. Iz njih je Pupin spremao postdiplomske studije na Kembridžu i doktorat u Berlinu. - Pomoću njih se može ilustrovati jedno važno razdoblje u njegovom životu, doba kade se formirao kao naučnik - objašnjava Masleša. - Tu se, pre svega, nalaze dela naučnika koji su ga nadahnuli i uveli u svet nauke: Faradeja, Maksvela, Lagranža i Tindala. Na većini publikacija koje je autor knjige „Od pašnjaka do naučenjaka“ poklonio nalazi se njegov ekslibris sa karakterističnim likom pastira, ispod koga je napisano: „Poklon Beogradskom univerzitetu Mihajlo Pupin, Njujork“. A, na marginama knjiga beleške iz kojih se vidi kako je razmišljao. Foto I. MARINKOVIĆ Miloš Crnjanski opisao je Pupina kao „moćnog gospodara električnih izuma“. Kolege su ga smatrale ocem idealizma u američkoj nauci. Unapređivao je nauku ne samo svojim patentima, već se i energično zalagao da stvori savršene uslove za najbolji naučni rad svojih učenika i kolega. Bio je osnivač ili predsednik svih značajnih naučnih institucija prve polovine 20. veka u Americi. Bio je počasni doktor 18 svetskih univerziteta, profesor čuvene Kolumbije, inovator čija su dostignuća uticala na razvoj telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rendgenologije i elektrotehnike. Institut elektronskih i elektrotehničkih inženjera svrstao ga je na peto mesto svetske rang-liste najboljih profesora elektrotehnike svih vremena. Njegovi đaci kasnije su bili čuveni naučnici i pronalazači. Odnegovao je čak četiri nobelovca - Milikena, Langmuira, Rabija i Armstronga. Istovremeno, Pupin je bio veliki patriota, koji nije samo darovao Univerzitetsku biblioteku. Ovaj poklon je samo mali isečak iz ogromnog spiska od više od 900 dobročinstava. Poznati slikar Uroš Predić dosta mu je pomogao oko stvaranja umetničkog legata, koji se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu. Naučnik je kupovao vrhunska umetnička dela ovdašnjih umetnika i nosio ih u Ameriku. Tamo ih je čuvao, dok se ne stvore uslovi u srpskim muzejima. Zatim ih je vraćao plaćajući carinu i opremu tih dela. Danas su zahvaljujući Pupinu u Narodnom muzeju Predićeva dela „Siroče na majčinom grobu“ i „Hercegovački begunci“, kao i „Portret gđe Teteši“ Konstantina Danila, „Ruđer Bošković“ Vlaha Bukovca, „Portret žene sa belom kapom“ Nikole Aleksića... Najčuveniji je, ipak, njegov portret koji je uradio Paja Jovanović. SRPSKA MAJKA PUPIN je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu. U nagrađenoj autobiografiji „Sa pašnjaka do naučenjaka“ nije pisao kakve su ga muke pratile tokom borbe za interese svog naroda, već je predstavio srpski narod i srpsku majku: - Amerikancima, Nemcima i Francuzima mnogo se dopada opis moje srpske majke i srpskih običaja. To mi je naročito milo, jer sam moju autobiografiju zato pisao da u njoj predstavim svetu srpski narod i srpsku majku. Izvanredna popularnost te autobiografije dokazuje da mi je želja potpuno ispunjena. Neki odlomci iz nje ušli su u amerikanske udžbenike.
Nastavak na Večernje novosti...
