Izvor: Blic, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Punto“ se sklapa bez greške
KRAGUJEVAC - Na kompjuterskom ekranu je cifra, na čijem kraju se nakon mnogo nula nalazi broj 316. Iza je nekoliko metara visok robot, koji ima četiri crvene kandže. One se pomeraju brzo, naglo, i prave milione varnica. Jednog momenta staju, a metalno čudovište, koje liči na ona iz naučnofantastičnih filmova, izbacuje napred gotovu karoseriju za automobil. Odmah uzima nove delove, i počinje ponovo da zuji i bruji. Broj na ekranu se povećava za jedan, što znači da se rađa još jedan domaći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „punto", odnosno „zastava 10".
Čiji delovi, njegov i automobil
Da bi „zastava 10" bila srpski proizvod, najmanje 60 odsto delova mora da se proizvodi u Srbiji. Za sada se svaki od 1.000 podsklopova i komponenti uvozi iz Italije. Više od 100 domaćih firmi su pokazale interesovanje za proizvodnju delova za srpski „punto", ali za sada najviše šansi imaju „Poliester" iz Priboja, „Trajal" iz Kruševca i fabrike akumulatora.
Tu, u novom delu kragujevačke fabrike automobila, tiho je kao u biblioteci, a čisto kao u apoteci. Nema buke jer je nova tehnologija smanjila broj radnika na minimum. Za ceo posao ih je potrebno tek 250. A nekadašnje drvene kocke, pokrivene slojem godinama taloženog ulja, zamenio je plastični pod sjajan poput ogledala.
Sve to košta 14,5 miliona evra. Skupo je, ali radi besprekorno. Kako kaže direktor „Zastava auta" Zoran Bogdanović, dok nas vodi kroz fabriku, svakih pet minuta se kompletira jedan automobil.
- Odavde svake godine, ako se radi u jednoj smeni, može da se napravi 40.000 automobila. Za sada sve teče po planu, ovog meseca ćemo proizvesti 192 „punta", a u septembru 400. Sve zavisi od narudžbina. Prve „zastave 10" koje su napravljene u Kragujevcu otići će na Kosovo i u Albaniju - kaže Zoran Bogdanović.
Pokretna traka lagano nosi limene školjke. Na njih se montiraju vrata, koja se kompjuterski precizno centriraju. Svaka zatvaraju „kao kasa". Odatle ih put nosi u lakirnicu, koju napuštaju napola gotovi automobili u raznim bojama. Najviše je srebrnastih, crvenih, plavih.
- Boje su metalik, i nijanse odgovaraju „Fijatovim" standardima. Farba se i u belu. Da slučajno na svežu farbu ne padne neki trun prašine, postavljeni su plastični podovi koji se svakodnevno ribaju posebnim mašinama - objašnjava direktor.
Sa plafona već obojeni automobili se spuštaju na novu liniju, u montažu. Tu se, redom, dodaje sve ono što čini vozilo. Prvi radnik stavlja gumeni „keder" na gepek. Sledeći nosi i uglavljuje gotove setove kablova za struju. Instrument-tabla se kompletira na posebnoj mašini. Onda se priključuje na kompjuter, koji je proverava do detalja. Ako je ispravna, dobija nalepnicu s kojom može da se ugradi u automobil.
Svi radnici koji prave „zastavu 10" su nekada sklapali „jugo" ili druge domaće automobile. Milan Petrović ima mnogo iskustva. Sada montira rezervoar i dodatna creva za benzin.
- Neuporedivo je lakše praviti „punto". Delovi su vrhunskog kvaliteta, precizni, i sve se lako uklapa „iz prve". Ništa se ne radi na silu, jer su Italijani ovaj automobil doveli do savršenstva. Svaki šraf, svaki plastični čep je odličan, konstruisan na najbolji način. Za ono što sam na domaćem programu morao da koristim čekić, sada je dovoljan lagani pritisak prsta - kaže Petrović.
Motori se stavljaju tamo gde traka montaže pravi krivinu od 180 stepeni. Ranko Aksentijević radi tu, a u „Zastavi" je proveo 27 godina.
- Mnogo je lakše. Fizički. Nema naprezanja, mašine pomažu, a delovi su fantastični. Sve je na svom mestu. Motori se uklapaju pod konac - kaže Aksentijević.
Posebne kompjuterizovane mašine isprobavaju struju u automobilu, podizanje stakala, svetlosnu signalizaciju. Robot puni i, istovremeno, kontroliše sve tečnosti istovremeno. Ulje u motoru, tečnost za kočnice, gas za klima-uređaj... Posle toga se dolazi na mesto gde se kodira ključ, proverava centralno zabravljivanje.
Na samom kraju, doli se na mašinu za popravljanje geometrije vešanja i farova. Posle toga, vozač seda u „punto" i ulazi u kabinu sa valjcima. Tu čita uputstva sa ekrana koji se nalazi na zidu, i daje gas, menja brzine, naglo koči. Ako je sve u redu, dolazi na poslednje mesto pred izlazak iz fabrike. To je „tuširanje", gde se simulira kiša. Ako sve unutra ostane suvo, automobil je dobar.
