Izvor: RTS, 24.Sep.2009, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Punjenje budžeta ukidanjem sive ekonomije
Kada bi se deo poslovanja iz sive zone preveo u legalne tokove lako bi se nadomestio manjak u budžetu države Srbije od 150 milijardi dinara, tvrde u Uniji poslodavaca. Istraživanja pokazuju da se poslovanje u sivoj zoni u Beogradu povećava.
U Uniji poslodavaca tvrde da bi se lako nadomestio manjak u budžetu države Srbije od 150 milijardi dinara, samo kada bi se deo poslovanja iz sive zone preveo u legalne tokove.
Međutim, istraživanje za Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koje su sproveli u Uniji, pokazuje da se poslovanje u sivoj zoni iz meseca u mesec povećava.
Iz Unije upozoravaju da se od ukupno ostvaren promet, između 35,1 odsto i 40,6 odsto, odvija u sivoj zoni.
Pored porasta prodaje robe na crno i neizdavanja fiskalnih računa za obavljene usluge, u porastu je i broj preduzeća koja su prešla na isplate minimalnih zarada zaposlenima, a ostatak plate daju na ruke.
"Ako bi uspeli da u sledećem periodu od godinu dana svedemo nivo sive ekonomije na 28 odsto, što je još uvek veći broj od svih zemalja Evropske unije i Evrope uopšte, bili bi u situaciji da ne moramo da sprovodimo sve one mere koje su najavljene", rekao je Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Atanacković je dodao da bi se time sopstvenim sredstvima obezbedilo približno 150 milijardi koje sada nedostaju.
U Ministarstvu finansija smatraju da su ti podaci preterani ali priznaju da su primetili da finansijska disciplina "popušta".
Vlada je, kažu, fokusirana na ispunjavanje dogovora sa MMF-om. "Na stolu se ne nalazi nikakav novi paket poreskih opterećenja, ali su u pripremi oštrije mere prema onima koji izbegavaju obaveze", najavljuju iz ministarstva.
"Imate situaciju sa ugostiteljskim objektima gde se kazne izriču uz zatvaranje objekta. Jedno od razmišljanja je da se taj model više ne koristi, nego da se ide na uvećanje novčanih kazni. Prvi put u određenom iznosu, drugi put značajno progresivno više, a da treći put može doći i zatvorska kazna", istakao je državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.
Spekulacije da pojedini ugostitelji i vlasnici trgovinskih radnji uz pomoć fiskalnog štampača sa nesertifikovanim softverom izdaju lažne fiskalne račune, pokazale su se kao tačne.
"Na takvom fiskalnom računu piše "ovo nije račun", da se na jedan način opravda pred korisnikom, i na njemu stoji iznos koji treba uplatiti. Veliki broj građana jednostavno izmiri svoju obavezu", rekao je direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević.
Samo u prve dve nedelje ovog meseca, podnete su krivične prijave za utaju poreza u iznosu od oko 500 miliona dinara, a od početka godine u iznosu od osam i po milijardi dinara.
