Izvor: Blic, 04.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pumpe blešte, konobari uče turski
Od Beograda do Preševa i graničnog prelaza prema Makedoniji gotovo u dlaku je 400 kilometara. Najkraći raport sa ove deonice evropskog koridora je: bolje je nego prošle godine. Ali...
Na nešto više od tri četvrtine puta, do iza Leskovca, saobraćaj se odvija klasičnim autoputem, duž kojeg ubrzano niču moderne benzinske pumpe - u narednih mesec dana biće puštene u rad još najmanje tri. U vlasništvu međunarodnih kompanija, ili domaćih biznismena koji slede njihov primer, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ove pumpe najviše su uticale na uslove putovanja: još pre šest-sedam godina najekskluzivniji proizvod između Beograda i Niša bile su „toblerone" čokoladice u „Jugopetrolu", da bi danas na svakih tridesetak kilometara moglo da se kupi sve što može da stane u prtljažnik automobila. Čak se i „Jugopetrol" emancipovao - na njihovim stanicama posebno mesto zauzima paleta slatkiša popularnih u Turskoj. Ponuda u restoranima standardizovana je u skladu sa svim pravilima globalizacije, i tu je stvar ukusa govoriti o napretku, ali toaletne prostorije na ovim pumpama svakako predstavljaju najveći napredak u putovanju još od turskih vremena. Bez izuzetaka, na svim pumpama, papirni ubrusi bili su uredno složeni pored svakog umivaonika... i upotrebljeni, zgužvani, razbacani svuda oko kanti za otpatke. Upotreba, takođe bez izuzetka, nije uslovljena bilo kakvom kupovinom na pumpi. Izgleda zato da samo krajnje neobavešteni za predah koriste parkinge manje-više pravilno raspoređene duž puta, na kojima nema ničeg osim drvenih ili betonskih klupa i stolova, mentalnih kontejnera i plavih pokretnih WC kabina, i jednih i drugih do vrha punih. Nije da o njima niko ne brine: kante za otpatke uredno su obložene plastičnim kesama, ali kontejneri se ne prazne dovoljno brzo, a pomenute WC kabine, izgleda, nikako. Potpisnicima ovog teksta nije poznato kakav aranžman i sa kim je sklopila kompanija koja se kao vlasnik reklamira velikim natpisima na spoljnim zidovima ovih toaleta, ali kako god bilo, svoj deo posla ne ispunjava. Ako iko imalo brine o utiscima koje će namernici odneti iz Srbije, ove klozete treba pod hitno da ukloni. Zbog groznog smrada i moguće zaraze svakojakim boleštinama.
Naravno, nije lako „propustiti" putem desetine hiljada vozila dnevno, i ne završava se sav posao na naplati putarine. Ako već domaćem vozaču po putničkom automobilu od Beograda do Niša uzmete 620 dinara, a 1.050 stranom državljaninu (za putnički kombi stranci plaćaju čak 3.160 dinara), onda ste dužni da mu ponudite i nešto više od pukog prava na „trošenje asfalta". Koji, ruku na srce, posle svih onih dugih letnjih rekonstrukcija prošlih godina uopšte nije loš - čak ni na deonici od Leskovca do Vranja, gde se saobraćaj odvija u po jednoj traci, „običnom magistralom". Sledstveno nižem rangu puta, i pumpe su ovde ređe - „stranaca" još nema, ako se ne računaju one sa albanskim firmama duž dela od Bujanovca, preko Preševa, do graničnog prelaza - a parkinzima se nazivaju asfaltirana proširenja uz kolovoz dovoljna da se na njima zaustavi po jedan šleper.
Na ovom delu puta česte su i policijske kontrole, za razliku od autoputa, gde od naplatne rampe u Bubanj potoku pa sve dok „teku" četiri trake, nije bilo saobraćajne patrole. Možda će drugačije biti kad počnu gužve - prvi godišnjeodmorski talas gastarbajtera iz Evrope očekuje se za vikend, 7. i 8. jula, a onda na svakih sedam dana. Do tada, saobraćaj se odvija bez ikakvih zastoja: ni na rampi u Bubanj potoku, a ni u Nišu ne čeka se duže od tri-četiri minuta.
Gužvi nema ni na graničnom prelazu prema Makedoniji. I carinika i policajaca ima dovoljno, uprkos povećanom broju vozila: samo u noći između petka i subote iz Srbije je u Makedoniju prešlo više od 150 autobusa! Zastoji se, međutim, javljaju sa makedonske strane: procedura je tamo komplikovanija, u kompjuter se unose svi podaci iz isprava putnika, pa čekanje u koloni traje po sat vremena.
Prošle godine, pričaju na granici, gužve su u ovo doba godine bile mnogo veće. A onda je Bugarska postala članica EU, pa sada Turci iz Evrope u Nišu skreću ka ovoj zemlji, i dalje u otadžbinu, tako da Preševo ostaje slobodno za turiste koji putuju u Grčku, i ostale koji nemaju alternativni put.
Pa svima lepo...
Ofanziva stranaca
- Stvar je u reklami. Naša ponuda - kaže Borisav Stanković, upravnik NIS-ove pumpe u Aleksincu - ne zaostaje za ponudom novih pumpi, a kvalitet našeg benzina je pouzdaniji, jer se stalno kontroliše, ali vozači dolaze iz inostranstva sa predrasudama da je „sve srpsko loše".
Osim toga, strane pumpe su iskićene, šareno osvetljene... a Turci to vole. Sada dnevno imamo oko 500 kupaca, a do pre neku godinu bilo ih je neuporedivo više.
Turci i drumovi
- U Evropi - kaže Pera Mladenović, direktor hotela „Nais" - ima šest miliona Turaka. Neka prođe 500.000, pa vi računajte...
„Nais" je ove godine sklopio dogovor sa tiražnim turskim dnevnim listom „Hurijet", pa ove novine Turcima preporučuje hotel u Nišu, a ovi donosiocima kupona iz „Hurijeta" daju popust. Svi konobari govore turski, ponuda u restoranu je prilagođena navikama i običajima ovih gostiju, a na raspolaganju im je i otvoreni bazen, parking pod neprestanim video nadzorom, kao i upotreba tuševa, po ceni od 240 dinara. Tokom cele sezone, do 15. septembra, u hotelu borave dva novinara „Hurijeta", kao svojevrsni posrednici između svojih sunarodnika i uprave hotela, ali i srpskih vlasti.
