Izvor: Politika, 21.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Puče satelit
PUČE KINESKI SATELIT. Do 11. januara gore, na 860 kilometara visine, bilo je sve mirno. A onda – tras – stari kineski meteorološki satelit pretvoren je, u deliću sekunde, u prah i pepeo. Učinili su to njegovi vlasnici Kinezi, sa zemlje, balističkom raketom srednjeg dometa, ispaljenom iz raketne baze Ksičang u provinciji Sečuan. Odmah se ispostavilo da je precizni kineski pogodak imao višestruko dejstvo. Uz ponešto preterivanja, nemački dnevnik "Velt" je požurio da zaključi: "Kineski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napad na kosmos šokirao je svet".
Nije šokirao svet, šokirao je Sjedinjene Američke Države koje već godinama pokušavaju da dokažu kako su neprikosnoveni gospodari planete, pa i kosmosa. Pojavljivanje "uljeza" koji je tako uspešno i ubedljivo pokazao sposobnosti "tamo gore" izazvao je veliku, nevešto prikrivenu, američku zabrinutost. Jer, precizan kineski hitac potvrđuje moć Pekinga da "skine" s neba svaki neprijateljski navigacioni, komunikacijski ili špijunski satelit.
Amerikanci su uputili Kini protestnu diplomatsku notu a njihovu brigu požurili su da podrže Japan, Australija i Kanada. Zvanični Peking pravi se nevešt a nezvanični kineski komentari objašnjavaju da obaranje satelita nikako ne znači otvaranje vojne trke u kosmosu, što je osnovni prigovor Zapada.
Činjenica je da u poslednje dve decenije nije bilo sličnih vojnih akcija. Poslednja gađanja u kosmosu izvodili su sredinom osamdesetih godina prošlog veka SAD i tada još postojeći SSSR. Posle toga nastupilo je zatišje koje su sada narušili Kinezi.
Kina raste iz dana u dan. Najmnogoljudnija zemlja na svetu već je ušla u red ekonomski najrazvijenijih država na planeti i užurbano radi na jačanju vojnih potencijala kako bi postala velika sila 21. veka. Obaranje starog satelita upravo je korak u tom pravcu.
SAD I BEZ NAJNOVIJEG PROBLEMA NA NEBU imaju previše briga na zemlji. Jedna od takvih briga je Iran. Islamska republika i njen sporni atomski program zaista "treniraju" živce Vašingtonu. Svi dosadašnji pokušaji da se Teheran privoli na popuštanje – odustajanje od nuklearnih poslova koji, kako tvrde Amerikanci, imaju za cilj proizvodnju atomske bombe – ostali su bez rezultata.
Iran ide odlučno dalje ne obazirući se na upozorenja, pretnje ili simbolične sankcije UN.
Šta će biti sledeći američki potez? Nastavak diplomatskog pritiska na režim u Teheranu ili nova vojna avantura?
Američke demokrate, koje od početka godine kontrolišu oba doma Kongresa, uputile su predsedniku Džordžu Bušu ozbiljno upozorenje da ne kreće u vojnu akciju protiv Irana. Utisak je da se Buš i ne obazire mnogo na takva upozorenja, nastavlja da preti i zvecka oružjem pa je upravo poslao još jedan nosač aviona u region Zaliva.
Na drugoj strani Iran užurbano radi na kompletiranju svojih nuklearnih postrojenja. Montiranje centrifuga za obogaćivanje uranijuma u Natancu privedeno je kraju i samo se čeka pogodan trenutak da se to i zvanično saopšti. To bi moglo da se dogodi već početkom februara, na godišnjicu islamske revolucije. Posle toga počinje proizvodnja nuklearnog materijala koji može da posluži i za pravljenje atomske bombe.
Biće to kritičan trenutak u američko-iranskim odnosima, trenutak kada će američki "jastrebovi" najglasnije moguće zagalamiti da se Iran vojno kazni. Pritom će se u drugom planu naći pitanje kako to izvesti: samostalno, uz saradnju s Izraelom ili će jevrejska država dobiti zeleno svetlo da to uradi sama.
Ono što zabrinjava jeste činjenica da su Amerikanci u međuvremenu daleko odmakli u pripremanju planova za moguću novu intervenciju u Zalivu. Najnovije nezvanične informacije govore da razmere predviđene akcije znatno premašuju ranije priče o "hirurški preciznim udarima" na iranska nuklearna postrojenja. Ono što je opisivano kao ograničen, preventivni udar zapravo mnogo više liči na rat protiv Irana.
Takav rasplet – ili zaplet – iranske krize potpuno bi se uklopio u odgovor na pitanje da li će sledeće generacije živeti bezbednije na našoj planeti. Istraživači Galupa ispitali su 55 hiljada osoba u 60 država i njihov zaključak je da u narodu preovlađuje pesimizam. Tek 26 odsto anketiranih očekuje ružičastu budućnost za generacije koje dolaze, 20 procenata smatra da se ništa neće promeniti, dok 48 odsto procenjuje da dolaze teška i još nesigurnija vremena.
Žarko Rakić
[objavljeno: 21/01/2007]
