Izvor: Danas, 20.Apr.2015, 21:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pucanje iz prazne puške
Šta bi se desilo kada bi se Tači zaista teleportirao u Beograd a Stefanović krenuo da ga apsi? Ništa bitno, osim što bi se Srbija još jednom izblamirala pred svetom. Bez obzira što bi Stefanović, u prepoznatljivom stilu Harija Kalahana, preduzeo sve neophodne mere kako bi se Tačijevo hapšenje sprovelo u skladu s visokim standardima medijskog spektakla - pred brojnim TV kamerama i uz neizostavnu pomoć biber-spreja i elektrošokera.
Međutim, šta to vredi? Srbija bi se >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << izblamirala pred svetom jer bi nakon eventualnog Tačijevog lišavanja slobode na vrelom beogradskom asfaltu, tog istog Hašima morala ekspresno da pusti na slobodu. Tako bi i definitivno potvrdila status paradajz-republike kojoj pravila ponašanja diktiraju čak i mali ambasadori velikih sila. A i kako bi drugačije mogla postupati jedna zavisna kolonija lišena vlastitog “ja”, bez elementarne snage i moći da se odupre spoljašnjem diktatu? U suprotnom, Bler bi se već nalazio iza rešetaka u nekoj srpskoj bajbokani pošto bi ga revnosni Stefanović još jesenas uhapsio kad je ono s Vučićem pogađao posao oko deliveri junitsa. (Toni - ne Neša). Blerovo ime se takođe, poput Tačijevog, nalazi na nekom od spiskova lica koje bi Srbija (samo da može), rado ćorkirala zbog poznatih dešavanja iz 1999. godine. A kad već ne može – onda bar malko može da pripuca iz prazne puške? Zar to inače nije omiljena sportska disciplina naših vrlih političkih radnika?
S druge strane, ako je Dačić u nekoliko navrata srdačno drmusao Hašimovu ruku, pretresajući s njim ključne teme u okviru Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, šta ga onda, kog đavola, sprečava da tom istom Tačiju skuva kafu unutar kruga dvojke? Zar to ne bi bio fantastičan doprinos normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine koji bi čak i obazrivi Brisel ispratio frenetičnim aplauzom - uzdignutog palca. Očigledno, mogu da se susreću u Briselu, pa što se ne bi susretali i u gradu otvorenog srca? Nije valjda u pitanju bojazan da bi Tačijevo pojavljivanje u Beogradu na vodi podrilo ustavni poredak ove zemlje? Zar to nije pomalo alogično budući da u plavoj knjižici lepo piše kako je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja pokrajine slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji.
Zašto bi se onda pojavljivanje jednog građanina Srbije, pritom i pripadnika nacionalne manjine, smatralo opasnošću po tu istu Srbiju - državu koja (prema ustavu) upravo počiva na ljudskim i manjinskim pravima i slobodama. Ovako ispada kako zvanična Srbija zabranom Tačijevog pojavljivanja u Beogradu zapravo apostrofira njegovu funkciju ministra inostranih poslova Kosova (zanimljivo, ne i Metohije), čime indirektno priznaje da Kosovo baš i nije sastavni deo Srbije, a što dovodi u pitanje osmi član Ustava RS koji se tiče teritorijalnog jedinstva i nedeljivosti Republike Srbije. Nećete valjda reći da bi naši izvrši organi gazili po sopstvenom Ustavu? Možda je u pitanju sumnja u Tačijevu povezanost sa “Žutom kućom”? No, zar bi se u tom slučaju Vučić i Dačić sastajali s takvim monstrumom, odnosno zar bi propustili da kategorički zatraže njegovo izuzeće iz pregovora između Beograda i Prištine? Štaviše, zar Srbija za sve ovo vreme ne bi agresivnije insistirala da se priča o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji podrobno istraži, i zar Dik Marti, koji je i pokrenuo pomenutu priču u evropskom parlamentu, ne bi trebao biti redovan gost Nemanjine 11?
Evropa drži da je čovek nedužan dok se ne dokaže suprotno, pa je Tači rado viđen gost u Briselu. Beograd sa svoje strane teži ka tom istom Briselu, evropskim principima i vrednostima, ali i normalizaciji odnosa sa Prištinom. U prevodu, Tači slavi rođendan u Beogradu, a predsednik Nikolić, shodno ustavu ove zemlje, slobodno naručuje bozu i baklavu u poslastičarnici na glavnom prištinskom trgu. Jel to onda normalizacija ili abnormalizacija odnosa Srbije i Kosova - pitanje je sad?
