Izvor: Politika, 04.Jul.2013, 14:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Puč protiv islamističkog Egipta

Svrgavanje Muhameda Mursija može zemlju da odvede u građanski rat sa svim užasima, ili tranziciju ka istinskom demokratskom uređenju

Dan posle vojnog udara u Egiptu, u kojem je vojska razrešila predsednika Muhameda Mursija i na njegovo mesto postavila predsednika Vrhovnog ustavnog suda Adlija Mahmuda Mansura, očigledno je da ova arapska zemlja može da krene u dva pravca. Prvi, kog se svi pribojavaju, nalik je onom alžirskom iz 1991. kada je se iz duboko podeljene zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izrodio građanski rat sa svim svojim užasima, i drugi scenario po kojem će vojna vladavina označiti tranziciju ka istinskom demokratskom uređenju. Upravo je demokratija tačka razlaza između onih koji odobravaju „drugi talas” egipatske revolucije i onih koji ga označavaju kao korak unazad u započetoj modernizaciji zemlje.

Zvanični Peking je među prvim rekao da je to „stvar egipatskog naroda”, dok su London i Berlin iskazali zabrinutost zbog načina promene izabrane vlasti. Agencija AFP ocenjuje da poslovično neutralan kineski stav o unutrašnjim pitanjima drugih država nije nikakvo iznenađenje, dok britanski i nemački mogu da poput lakmus papira pokažu odnos Zapada prema prevratu u Kairu.

Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg je nagovestio da će London sarađivati sa novom egipatskom vlašću, prevashodno zbog zaštite interesa svojih firmi koje tamo posluju, ali da je način smene Muhameda Mursija u najmanju ruku – sporan.

„Ne podržavamo vojnu intervenciju kao način rešavanja sporova u demokratskom sistemu. To je opasan presedan – ako jednog predsednika može da razreši vojska, naravno da u budućnosti to može da se dogodi i drugom”, rekao je Hejg za Bi-Bi-Si.

Njegov nemački kolega Gvido Vestervele je bio još direktniji i poručio da je svrgavanje Mursija na ovakav način „veliki korak unazad za demokratiju u Egiptu”.

U međuvremenu je predsednik egipatskog Vrhovnog ustavnog suda Adli Mahmud Mansur položio zakletvu kao privremeni predsednik Egipta, najavivši raspisivanje novih izbora, ali nije precizirao kada.

Privremeni egipatski predsednik pohvalio je egipatsku vojsku i narod, istakavši da bi era „obožavanja vladara” trebalo da se završi. On je istakao i da je pokret Muslimanska braća, kome pripada svrgnuti predsednik, deo naroda i da je njihova pomoć „u izgradnji nacije” dobrodošla, prenosi Rojters.

Kancelarija državnog tužilaštva juče je naložila hapšenje lidera Muslimanske braće Muhameda Badeija i njegovog zamenika Kairata el Šatera, dok je vojska prethodno preuzela kontrolu nad državnim medijima i televizijskim stanicama kojima su upravljala Muslimanska braća.

Jedno je izvesno – ovakvim prevratom vojska je zadala bolan udarac islamističkom pokretu u Egiptu koji je decenijama pod Mubarakom tavorio u ilegali. Kada se učinilo da je došlo njihovih pet minuta sve se srušilo kao kula od karata, a vesti o hapšenjima istaknutih članova Muslimanske braće ukazuju da vojska neće stati samo na svrgavanju Mursija. „Gardijan” ocenjuje da je u ovoj konstelaciji interesa realna bojazan od rasta kulta žrtve među islamistima jer je opasan presedan da nakon legitimne pobede na izborima islamistički predsednik bude zbačen sa vlasti.

Vesti sa Trga Tahrir su odjeknule u regionu i zazvonile za uzbunu u redovima islamističke partije Enahda koja je na talasu „arapskog proleća” došla na vlast u Tunisu. Tamo je već formiran pokret po ugledu na egipatski „Tamarod” (Pobuna) koji je odigrao značajnu ulogu u kanalisanju nezadovoljstva na ulicama, što je bila uvertira za vojni prevrat.

Do zbijanja redova došlo je i u Turskoj, koja je važila za ključnog Mursijevog saveznika sa kojim je delila slična uverenja. Portparol vladajuće Partije pravde i razvoja Husein Čelik je izjavio da je došlo do nazadovanja političke situacije u Egiptu i da je vojna intervencija potpomognuta sa Zapada.

„Mursijev odlazak je veliki gubitak za Tursku jer ga je Ankara podržavala od samog početka. Ovakav razvoj situacije dovodi Ankaru u tešku situaciju i ugrožava odnose dveju država”, ocenjuje za agenciju Sinhua direktor Centra za bliskoistočne studije Gokan Bacik.

Bez značaja nije ni odnos prema Siriji budući da su Mursijev Egipat i Erdoganova Turska predstavljali glavnu osovinu islamskih zemalja koje insistiraju na obaranju Bašara el Asada.

Ironično, kada je pre nekoliko dana već bilo jasno da su Mursiju dani na vlasti odbrojani, oglasio se i zvanični Damask zahtevajući od njega da popusti pod voljom naroda. Identična retorika kojom je tursko-egipatski dvojac zahtevao promenu vlasti u Siriji.

I dok se po diplomatskim kuloarima još slažu utisci i prave kalkulacije o daljoj putanji Egipta, skeptici se pribojavaju da će vojsku ipak biti mnogo teže oterati sa vlasti nego što je bio slučaj sa Muslimanskom braćom. Ukoliko i dođe do formiranja nove vlade od dosadašnje opozicije jasno je da će ta vlast biti samo privid koji na jedan mig iz generalštaba vrlo lako može da se rasprši.

----------------------------------------------

Mursi u pritvoru

Kairo – Zbačeni predsednik Muhamed Mursi je u svojevrsnom pritvoru u Ministarstvu odbrane, dok je za oko 300 njegovih najbližih saradnika raspisana poternica, piše „Telegraf”. „Mursi je razdvojen od svojih pomoćnika i odveden u Ministarstvo odbrane. Tamo je odveden preventivno”, saopštila je vojska i nagovestila da Mursija verovatno čekaju zvanične optužnice na osnovu optužbi njegovih protivnika, prenosi londonski dnevnik.

D. Vukotić

objavljeno: 05.07.2013.

Nastavak na Politika...

Beta Video: Predsednik Ustavnog saveta sudija Adli Mansur poližio zakletvu

Danas: Mansur imenovan, vojska pravi vladar