Izvor: RTS, 30.Nov.2014, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Publika na bini, glumci u gledalištu
Drama "Put u Damask" Augusta Strindberga, nastala krajem pretprošlog veka, prvi put se igra u Narodnom pozorištu. Komad koji je Strindberg pisao šest godina je na scenu, tačnije u gledalište, postavio reditelj Nikita Milivojević.
Na mestu za glumce sede gledaoci koji, pomoću binske rotacije, menjaju ugao posmatranja. Put u Damask je i repertoarski iskorak nacionalnog teatra.
Na samom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << početku, reditelj zbuni navike, okrene gledaoca ka praznoj sali, kojom, kao u većini muških glava, odzvanjaju udarci visokih potpetica. Iz svečane praznine pojavi se prvo, drugo, treće lice nepoznatog, a zapravo jednog bića.
U snoviđenju, kako je označen Put u Damask, taj jedan je bezbrojan, i sam bi voleo da upozna sebe. Ali pokušaj da se ljudska unutrašnjost raskadrira i učini razumljivom, teško uspeva.
"Ovakvu predstavu ne možete da radite pre nego što dođete do pedesetih. Ako vam se učini da stvari počinju da se ponavljaju, da se to pretvara u dramaturgiju kruga, kao kod Strindberga, onda ste spremni da radite ovakvo nešto", kaže reditelj Nikita Milivojević.
U teatralnom kazivanju teksta, koreografskim i likovnim aranžmanima posebne Amalije Benet, Strindberg je ipak dalji nego bliži – eksperiment zbog eksperimenta.
"Pre svega to je moderna klasika, to je početak moderne drame. Dakle, mi ako smo tradicionalno pozorište, ako se bavimo tradicijom, mi uključujemo modernost. Ne možemo da se bavimo samo onim što je bilo pre toga", ističe dramaturg Narodnog pozorišta Slavko Milanović.
U Putu u Damask glumačka individualnost podređena je grupnom portretu predstave. Gledamo Tanasija Uzunovića kako strpljivo i predano radi za teatarsku modernu.
