Izvor: Southeast European Times, 06.Jan.2014, 16:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Publika na Balkanu otkriva moderni turski narodni ples

Folklorna grupa Vatra Anadolije imala je uspešnu turneju po Balkanu šireći poruku kulturne tolerancije.

06/01/2014

Menekše Tokjaj za Southeast European Times iz Istanbula -- 6.1.2014.

Svetski poznata turska folklorna grupa Vatra Anadolije imala je uspešnu turneju po balkanskim zemljama 2013. pružajući primer kako umetnost može da premosti kulturni jaz u regionu.

Svetski poznata pod imenom Vatra Anadolije, grupa je nastupila pred 12.000 ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << 29. marta u Sarajevu. Oni su takođe nastupili po 10. put 6. decembra u sali Palatului u Bukureštu pred 5000 ljudi, a zatim su imali nastup pred 4500 ljudi 8. decembra u nacionalnoj palati kulture u Sofiji. Grupa planira da poseti i druge balkanske prestonice u 2014. godini.

Visoki zvaničnici i diplomate, uključujući bugarskog ministra inostranih poslova Kristijana Vigenina, zamenicu ministra kulture Velislavu Krastevu i turskog ambasadora Sulejmana Gokčea, posetili su predstavu u Sofiji.

Svetla Ruseva iz sofijske muzičke grupe Degris, koja je organizovala posetu ove turske trupe, rekla je za SETimes da su se karte za predstavu brzo rasprodate.

„Sličnosti u mentalitetu i generalno u načinu života ljudi na Balkanu glavni su faktor za interesovanje Bugara za nastupe Vatre Anadolije“, rekla je Ruseva. „Ispostavlja se da sve narodne igre dožive veliki uspeh u Bugarskoj“, dodala je ona.

U poslednjih pet godina, Vatra Anadolije je izvela produkciju pod naslovom Evolucija, što je novija verzija njihove dugogodišnje izvedbe pod nazivom Anadolu Atesi. To je jedinstvena sinteza stotina narodnih igara i muzike iz raznih regiona u Turskoj i vuče korene iz kulturne i mitološke istorije Anadolije.

Cilj ove trupe, koja nastupa od 1999. i ima svetske turneje od 2002, jeste da celom svetu predstavi drevni mozaik mira, ljubavi i kulturne istorije širom Anadolije.

„Ko ne čuje glas istorije, ne može čuti glas budućnosti“, slogan je na veb-sajtu trupe.

Ruseva kaže da je Bugare na nastup privukla „sama ideja sukoba civilizacija“.

„Mislim da, pored toga što grupa ima probe koje traju od 10 do 14 sati, predstava ima tako moćan efekat zato što je izuzetno dobro osmišljena“, kaže Ruseva, dodajući da su elementi nastupa prepleteni i privlače pažnju.

„Umetnost ne zna za granice i ne stari. Ona je oduvek bila faktor ujedinjavanja“, dodaje ona.

Vatra Anadolije je prvi put obišla Balkan 2005. započevši turneju nastupima u Rumuniji i Bugarskoj. U narednim godinama, trupa je nastupila u Bosni i Hercegovini (BiH), Grčkoj, Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj i Albaniji.

Nastup u Sarajevu u martu posetilo je 12.000 ljudi. [Vatra Anadolije]

Plamen Ralčev, vanredni profesor na Univerzitetu nacionalne i svetske ekonomije u Sofiji, kaže da je kulturna razmena uvek od velike pomoći u premošćavanju razlika između kultura i da ima dalekosežne i dugoročne posledice u oblikovanju prostora u kome se formira politika.

„Ne možemo da se oslanjamo samo na kulturnu razmenu u nadi da će to promovisati i ojačati dobrosusedske odnose i saradnju. Potrebno je mnogo više, ali naravno, bez toga se ne može“, kaže Ralčev za SETimes. „Kulturna razmena uspostavlja mentalne okvire aproksimacija i u tim okvirima nam je lakše da uzajamno tumačimo postupanja ili nepostupanja uprkos razlikama u kulturi. To nam pomaže da razumemo jedni druge, iako govorimo različitim jezicima.“

Ralčev dodaje da u slučaju Balkana, kulturna razmena, kao što su balkanske narodne igre i pesme i njihove moderne transformacije, stvara osećaj bliskosti i zajedničkog porekla. On upoređuje uticaj nastupa ove trupe sa popularnom turskom istorijskom TV dramom „Sulejman Veličanstveni“, koja se prikazuje širom Balkana.

„Vatra Anadolije je ekspresivno impresivna i prikazuje evoluciju veličanstvene priče i šalje veličanstvenu poruku publici kod kuće, u regionu i u vetu. Turska, naravno, ima ogromnu kulturnu težinu koja se projektuje po čitavom Balkanu, ali ono što hoću da kažem, a detalji su ovde ključni, jeste da interpretacija te kulturne težine, zajednička istorija i tradicija višeznačni predstavljaju pitanja sa više odgovora od kojih svaki može da bude pogrešan“, kaže Ralčev.

Oko 3500 ljudi se okupilo 6. decembra u koncertnoj dvorani Sala Palatului u Bukureštu na dvosatnom nastupu koji je uključivao 55 igrača, 3000 različitih plesnih tradicija i 1000 kostima.

„Nastup je bio fascinantan“, rekla je Amalija Dinulesku (35), marketinški menadžer iz Bukurešta, za SETimes. „Ono što je važno jeste da se lako utapamo u atmosferu zato što, iako originalna, muzika nije strana našim ušima jer potiče iz ovog regiona.“

„Mnogo mi se dopala energija koju su preneli publici i kako je nastup bio u sadejstvu sa publikom. To nije obična predstava, već eksplozija kulture i istorije koja nam približava orijentalnu civilizaciju“, dodala je ona.

Umetnički direktor grupe, Mustafa Erdogan, kaže za SETimes da je Balkanska publika vrlo prijemčiva za njihove nastupe.

„Pre povratka u Tursku sa nastupa u Sofiji, dobili smo puno ponuda za 2014. Ovog puta planiramo da odemo u više gradova u Bugarskoj. Mi zaista mislimo da je naša kultura vrlo slična balkanskim kulturama. Pored toga, u naše nastupe uključujemo i plesne figure sa Balkana“, kaže Erdogan.

„Mi sebe vidimo kao kulturne ambasadore“, dodaje Erdogan. „Naša grupa šalje poruku mira celom svetu. Pored toga, mi publici nudimo kulturnu gozbu. Pokušavamo da Tursko predstavimo na najbolji mogući način gde god da odemo, zato što je naš koncept spajanje zapadnih i istočnih kultura. Zato verujemo da promovišemo preplitanje i dobre odnose između Turske i zemalja koje posećujemo.“

Ovoj reportaži su doprineli dopisnici Svetla Dimitrova iz Sofije i Paul Čočoju iz Bukurešta.

Kako umetnost može da doprinese međukulturnom razumevanju u regionu? Podelite svoje mišljenje u komentarima.

Nastavak na Southeast European Times...