Izvor: Politika, 04.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ptičica" iz koka-kole
Ako ste, ovoga leta, bili opušteni na moru, Zlatiboru ili u Budimpešti, nemojte biti sigurni da niste "uhvaćeni na delu"
GORNJI MILANOVAC – Kako zamišljate snimatelja erotskih i porno-fotografija ili majstora u zanimanju koje se i u našem jeziku odomaćilo pod nazivom paparaco? Sigurno ne kao ljudinu od blizu dva metra, još manje kao rudara u prvoj, a seljaka u drugoj smeni.
Milan Milojević Mićara (45) kršan je sredovečnik, zakleti neženja. Sa rudarskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lampom na šlemu, vadi magnezit u rudniku "Koviljača" u selu Srezojevci, a potom se bakće po njivi i sa stokom na imanju. To je da mu ljudi baš ne kažu kako "krade bogu dane". A istinsko Mićarino zanimanje, ono koje voli i zbog kojeg živi, jeste potraga za foto-modelima koji pristaju da se, goli i u "pozama", nađu na stranicama erotskih listova. Uz to, njegov objektiv "škljocne" i one koji ne pristaju na slikanje, ali su neobazrivi i opušteni – recimo na nudističkoj plaži ili u parku.
– Ovom vrstom fotografisanja počeo sam da se bavim pre 20 godina, kad u nas nije bilo porno-časopisa ni interneta. Paparaca je oduvek bilo, ali su to činili za svoju dušu. Ključno u mom opredeljenju je iznenadan susret sa poznatim fotografom Slobodanom Stankovićem. Počeo sam da snimam za njegovu reviju "Striptiz", potom su moje fotografije dospele u "Hepi oglase" Novaka Kilibarde, takođe poznatog porno-fotografa, u kraljevački "Svingers klub", "Nacional" i na porno-sajtove – započinje priču Mićara.
Milojević je vešt lovac na potencijalne modele za erotsku fotografiju. Treba i za to imati dara, sposobnosti psihološkog proučavanja slučajnih poznanika na trotoaru, u parku, u tramvaju, bilo gde. Na osnovu toga kako se osoba oblači, kako gestikulira i razgovara, Mićara procenjuje da li je spremna da "pozira". To je, kaže, kompletna psihoanaliza (nije ni čuo za Frojda, kamoli ga čitao). Iz ovakvih susreta su nastale mnoge fotografije koje obiluju neverovatnom pikantnošću (album mu je, za znatiželjne, uvek pri ruci). Ali kako dolazi do isto tako pikantnih snimaka bez znanja snimljenih?
– Nudističke, a i obične, plaže za to su bogomdane. Potom parkovi, a nije redak slučaj da uperim objektiv i kroz prozor spavaće sobe ili kupatila (uslov je da zavese ne budu namaknute). Na svim ovim mestima ljudi se ponašaju komotno, neverovatno komotno. Da im, kojim slučajem, pokažem te fotografije, ne bi verovali da su to baš oni bili. Dobrih snimaka sam načinio i u prirodi, u svlačionicama kupališta i drugde.
Mićara je sa foto-aparatom o ramenu obišao sve plaže od Poreča do Ulcinja. Snimao je ljubavne činove "sve u šesnaest" sa toliko izraženim detaljima da se čini kao da je to činio sa korak-dva udaljenosti. Nije, kaže, jer ima tako snažan objektiv sa "zumom" koji privlači prizor "pod sam nos" i sa više desetina metara daljine. Mora se u ovom poslu biti oprezan, inače najmanje što može da se desi jeste da mu otmu film ili karticu iz digitalca.
– Samo sam jednom imao ozbiljniji sukob, bilo je to na nudističkoj plaži u Rovinju, 1990. godine. Dozvolio sam da postanem sumnjiv čuvaru plaže koji je pozvao policajca. Legitimisao me je i naredio da se odmah udaljim sa plaže. Franjo Tuđman je već vladao Hrvatskom i ja sam, kao Šumadinac, mogao da "fasujem". Mnogo vam hvala, rekao sam policajcu i zbrisao – smeje se Mićara. – Posle sam se dozvao pameti: ugradio sam mali digitalni aparat u konzervu koka-kole. Sednem blizu "objekta", nakrećem konzervu, bajagi pijuckam, a kroz rupicu na njoj snimam li, snimam. Samo što ne viknem "ptičica!".
Ovoga leta, Mićarin objektiv je "radio" na nudističkim plažama crnogorskog primorja, u vikend-naselju na Zlatiboru, na Adi Ciganliji, beležio je tajne spavaćih soba i kupatila u još nekim gradovima, "škljocao" je i na sajmu erotike u Budimpešti. Ako ste u to vreme bili na nekom od ovih mesta, nemojte biti sigurni da niste "uhvaćeni na delu".
Boško Lomović
[objavljeno: 04.08.2006.]
