Izvor: Politika, 15.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ptica akrobata
Kad pođete u šetnju bukovom ili hrastovom šumom, dobro zagledajte stabla ispucale kore. Možda ćete imati sreće da na njima opazite puzića. Ova ptica-akrobata ime je dobila zahvaljujući neobičnom načinu kretanja – najčešće puzi po stablu, čvrsto se pridržavajući snažnim kandžicama.
Puzić, poznat i pod imenom brgljez, majušna je ptica nežne građe, sivkasto-braonkastog leđnog perja, zbog kojeg se, kad miruje, veoma teško može primetiti na stablu. Tražeći hranu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – crviće, insekte i njihove larve, koje se kriju pod korom drveća – puzić kreće uz stablo i zaviruje u pukotine. Njegovo oštro oko ugledaće i najsitniju bubicu, koju će ptica vitkim, zakrivljenim kljunom izvući iz skrovišta i progutati za tren. Tragajući za slasnim zalogajima, ptičica polako puzi ka vrhu drveta, pregledajući svaki milimetar kore. Pritom često visi i glavom nadole, krećući se sa donje strane grane. Levo, desno, nagore, naglavačke – brgljez puzi na sve strane, osim nadole! Kad stigne do vrha drveta, raširi krila i preleti na sledeće stablo.
Pored insekata, puzić se hrani i orašastim plodovima i semenkama, koje sakuplja tokom jeseni i krije u pukotine koje kljunom kopa ispod oštećene kore drveća. U svakom skrovištu ostavlja po jedan ili dva lešnika, po nekoliko semenki suncokreta ili šišarki. Nikada ne stavlja svu "zimnicu" na isto mesto, kako mu druge ptice ili mravi ne bi ukrali sve zalihe hrane.
Pošto je vitka i, zajedno sa repom, dugačka svega dvanaestak centimetara, ovoj ptičici nije potrebno ni veliko gnezdo. Da bi se skućio, puziću je dovoljno da pronađe parče kore koje se odvojilo od stabla, ne šire od tri i po centimetra. Gnezdašce, dobro skriveno od grabljivaca, nalazi se uvek na stablu, obično na visini od dva i po do tri metra. Na temelje od grančica brgljez donosi korenčiće, travke i parčiće mahovine, praveći balkončić na koji će između aprila i juna sneti pet-šest jaja. Da bi "kućica" bila udobnija, puzić je oblaže paperjem i vunom. Mladi dolaze na svet posle mesec dana, a iz gnezda odleću četiri nedelje kasnije.
Puzići obično žive sami ili u paru. Retko se okupljaju u jata. Iako ulažu mnogo truda u uređivanje gnezda, često menjaju "stanove", useljavajući se u napuštena gnezda svojih rođaka. Za svoj dom obično biraju staro drveće, čije stablo ima veliki prečnik, a kora mu je već stara i trula, tako da ju je lako iskopati da bi se gnezdo proširilo. Na takvim stablima ima i po desetak gnezdašaca, dok na mladom i zdravom drveću puzići ne stanuju. Najviše gnezda ima na stranama zaštićenim od vetra i kiše. Iako ne vole društvo svojih rođaka, ove ptice se zimi često okupljaju u velike grupe: zbijene jedna uz drugu, trude se da sačuvaju toplotu svojih majušnih tela.
D. D.
[objavljeno: 15.06.2007.]
