Izvor: B92, 18.Apr.2021, 20:09
Psihologija u praksi: Kako samokontrola zapravo može osloboditi vašu "mračnu stranu”
Ljudi sa visokom samokontrolom verovatnije će izbeći kaznu zbog opasne vožnje i varanja na testovima, u poređenju sa ljudima sa lošijom samokontrolom.
Ljudi sa velikom snagom volje često se smatraju superiornim nad onima sa manje samokontrole. Ipak, imati jak karakter možda nije uvek dobra stvar.
Pre nekoliko godina, osamdeset Parižana je dobilo priliku da učestvuju u pilot projektu nove igre, nazvane "Ekstremna zona".
Producent je pozdravio svakog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << učesnika u studiju i rekao im da će se pojaviti u parovima - jedan kao "ispitivač", a drugi kao "takmičar".
Tek kada su učesnici izašli na scenu, a voditelj im je objasnio pravila, stvari su se sasvim smračile.
Ispitivaču je rečeno da takmičara kazni za bilo kakve pogrešne odgovore oštrim električnim udarom.
Morali bi da povećaju intenzitet svaki put, do ukupno četiristo šezdeset volti - više od dvostrukog napona evropske utičnice.
Ako bi par prošao kroz dvadeset sedam rundi, pobedili bi u predstavi.
Tada bi takmičar bio odveden u komoru i vezan za stolicu, dok je ispitivač sedeo na centralnoj sceni i igra je započela.
Decenijama se samokontrola doživljavala kao apsolutna prednost.
Može se proceniti na različite načine - od upitnika koji proučavaju savesnost (koji uzima u obzir nečiju sklonost samodisciplini i organizaciji) do eksperimentalnih mera snage volje (kao što je čuveni "Maršmalov Test").
U svakom slučaju se videlo da ljudi sa visokom samokontrolom imaju bolji učinak u školi i na poslu i da usvajaju zdraviji način života.
Ređe je da će se prejesti ili uzimati drogu, a verovatnije da će vežbati.
Njihova sposobnost da prevaziđu svoje osnovne nagone značila je da su ljudi sa većom samokontrolom takođe imali manje šanse da se ponašaju agresivno ili nasilno, a ređe su imali i krivični dosije.
Iz ovih razloga se verovalo da samokontrola doprinosi snazi nečijeg "karaktera".
Neki naučnici su čak išli dotle da su tvrdili da on sadrži neku vrstu "moralnog mišića" koji određuje našu sposobnost etičkog delovanja.
Sredinom 2010. godine, Liad Uziel sa izraelskog univerziteta Bar-Ilan počeo je da istražuje da li kontekst može igrati važnu ulogu u određivanju posledica naše samokontrole.
Nagađao je da je ta osobina samo korisno sredstvo koje omogućava ljudima da postignu bilo koji cilj - i dobar i loš.
U mnogim situacijama, naše socijalne norme nagrađuju ljude koji sarađuju sa drugima, tako da ljudi sa visokom samokontrolom lako poštuju pravila.
A ako promenimo te društvene norme, onda bi ljudi sa visokom samokontrolom mogli ispasti manje skrupulozni u ophođenju prema drugima.
To su sumnjiva moralna dela, ali ako to dopuštaju društvene norme, jaka snaga volje može doprineti delima surovosti.
U jednoj jezivoj studiji, psiholog Tomas Denson sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Australiji pozvao je učesnike u laboratoriju sa neobičnim zadatkom - hranjenjem bubica u mlinu za kafu.
Učesnici nisu znali da je "mašina za istrebljenje" nameštena tako da se bubama omogući da pobegnu pre nego što ih ubiju - ali mlin je i dalje proizvodio uznemirujući hrskavi zvuk dok su insekti prolazili kroz mašinu.
Učesnicima je rečeno da je cilj eksperimenta bolje razumeti određene "interakcije čoveka i životinje" - opravdanje za zadatak koji je taj čin trebalo da učini društveno prihvatljivijim za učesnike.
Ispostavilo se da su efekti samokontrole zavisili od osećaja moralne odgovornosti ljudi.
Za ljude koji su bili posebno zabrinuti zbog etičkih posledica svojih postupaka, povećana samokontrola malo je uticala na ishod.
Ubili su umeren broj buba, ali izgleda da im veća samokontrola nije olakšala izvršavanje naredbi.
Za ostale učesnike, međutim, veća samokontrola značajno je povećala broj buba koje su bili spremni da unište.
Činilo se da im je stalo da izvrše zahtev naučnika i bili su u stanju da prevaziđu bilo kakav osećaj odbojnosti prema zadatku - pretvarajući ih u efikasnije ubice.
Beg naglašava da ovo istraživanje treba ponoviti pre nego što izvučemo opšte zaključke o ljudskoj prirodi, ali zanimljivo je nagađati da li bi osobine poput visoke samokontrole mogle predvideti nečiju umešanost u mnoga svakodnevna dela nemorala - velika i mala.
Sve bi zavisilo od snage socijalnih normi, kaže Lejn.
"Mislim da bi se ovi rezultati mogli generalizovati i na druga ponašanja ako bi ljudi mogli da se uvere da su to zločini bez žrtava, koje drugi već čine", kaže Lejn.
Postoje neki dokazi, na primer, da se izbegavanje plaćanja poreza povećava sa porastom osvešćenosti - što bi odgovaralo ovim nalazima.
U međuvremenu, na radnom mestu zaposlenici modela uzorni radnici mogu biti i ljudi koji kradu iz kompanije "pod pretpostavkom da im 'taj novac neće ni nedostajati'", kaže Lejn.
Uziel u međuvremenu pretpostavlja da je veća verovatnoća da će neko sa visokom samokontrolom postupiti bezobzirno kada grupna kohezija počne da se raspada.
U to spadaju i trenuci kada je sopstveni osećaj moći ili autoriteta ugrožen ili kada se oseća konkurencijom drugima.
Mogli bi vam poslovno zabiti nož u leđa da bi, na primer, napredovali na poslu - ili se ulagivali šefu, ne obazirući se na to kako će njihovo ponašanje uticati na druge.
Ako je tako, mogli bismo početi da cenimo ljude oko sebe koji su malo manje disciplinovani i prijatni od ostalih.
Možda nas frustriraju svojom nepouzdanošću, ali bar u "Ekstremnoj zoni" oni su ti za koje želite da odluče o vašoj sudbini.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
