Izvor: B92, 15.Apr.2021, 21:21
Psihologija i posao: Zašto je "paradoksalni način razmišljanja“ ključ uspeha
Život na poslu često podrazumeva pritiske različitih kontradiktornih zahteva.
Iako nas paradoksi često spotiču, prihvatanje kontradiktornih ideja zapravo može biti tajna kreativnosti i vođstva.
Lekari i medicinske sestre moraju da pruže najkvalitetniju zdravstvenu zaštitu uz najniže troškove; muzičari žele da zadrže umetnički integritet, dok istovremeno pune vreću novca.
Učitelj mora da nametne čvrstu disciplinu za dobrobit odeljenja - biti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "okrutan da bi bio ljubazan".
Razvlačenje u dva različita smera, istovremeno, trebalo bi da stvori samo napetost i stres.
A ipak neka uzbudljiva i vrlo kontraintuitivna istraživanja ukazuju da ti sukobi često mogu ići u našu korist.
Iako ovaj koncept može zvučati suprotno očekivanjima, nadahnut je dugom istorijom istraživanja koja pokazuju da razmatranje prividnih kontradikcija može srušiti naše pretpostavke nudeći nam potpuno nove načine sagledavanja problema.
Psihijatar sa Harvardskog univerziteta Albert Rotenberg među prvima je formalno istražio tu ideju, studijom 1996. priznatih genija.
Intervjuišući 22 nobelovca i analizirajući istorijske izveštaje o preminulim naučnicima koji su menjali svet, primetio je da je svaki revolucionarni mislilac proveo poprilično vremena "aktivno smišljajući više suprotnosti ili antiteza istovremeno".
Na primer, Ajnštajn je razmišljao o tome kako objekat može da miruje i da se kreće u zavisnosti od položaja posmatrača, što je na kraju dovelo do njegove teorije relativiteta.
Danski fizičar Nils Bor pokušao je da pomiri načine na koje je energija delovala poput talasa i čestica: stanja koja su postojala istovremeno, iako nisu mogla da se posmatraju zajedno.
Ovaj tok misli na kraju je nadahnuo zapanjujuće novo razumevanje kvantne mehanike.
Osim ovih naučnika, Rotenberg je ispitivao biografije mnogih nagrađivanih pisaca, pokazujući da je njihova kreativnost takođe često potaknuta promišljanjem nepomirljivih ideja.
Uzmimo za primer dramaturga Judžina O'Nila.
Rotenberg ističe da je drama The Iceman Cometh izrasla iz kontradiktornih želja lika Hekija da mu supruga istovremeno bude verna i neverna.
Većina nas nema Ajnšatajnovu ili O'Nilovu genijalnost, naravno, ali niz studija su pokazale da "paradoksalna spoznaja" takođe može pomoći prosečnijim misliocima da reše svakodnevne probleme, a organizacijama da poboljšaju svoj rad.
U jednoj od ranih studija, Ela Miron-Spektor, vanredni profesor organizacionog ponašanja na INSEAD-u, i njeni saradnici u istraživanju zamolili su učesnike da zapišu tri paradoksalne izjave.
Učesnicima je rečeno da bi ovo moglo biti jednako banalno koliko i ideja da "sedenje može biti zamornije od hodanja"; jednostavno su morali da navedu sve misli koje su "naizgled kontradiktorne, ali uprkos tome možda istinite".
Zatim im je dala dva standardna psihološka testa kreativnosti.
Prvi je bio "test udaljenih asocijacija", koji zahteva od učesnika da pronađu zajedničku reč koja povezuje tri različite alternative.
Šta na primer povezuje "bol, rame, znoj"?
Odgovor je hladan - i ako ga pravilno shvatite, uspeli ste da uočite skrivene veze između različitih ideja, što se smatra ključnim za mnoge oblike kreativnog razmišljanja.
U novijoj studiji, koju su 2017. objavili Miron-Spektor i kolege, ispitane su prednosti paradoksalne spoznaje na stvarnom radnom mestu velikog proizvođača potrošačkih proizvoda.
Istraživački tim sumnjao je da će odgovor zavisiti od sposobnosti i stavova zaposlenih, pa su tako prvo kreirali upitnik za merenje "paradoksalnog načina razmišljanja".
Prvo je zatraženo da učesnici ocene izjave o svojoj spremnosti da prihvate kontradikcije, kao što su:
Kako možemo iskoristiti ovo znanje?
Jedan očigledan korak, inspirisan Miron-Spektorovom ranom studijom, bio bi da jednostavno zabeležite sve paradokse sa kojima se susrećete - i da ih sagledate pre nego što krenete u rešavanje problema.
Ako zaostajete za idejama, mogli biste da pogledate dalje u paradokse koji su nadahnuli naučnike poput Ajnštajna i Bora.
Grčka filozofija je takođe puna paradoksalnih ideja koje bi mogle pokrenuti vašu kreativnost.
Pogledajte video o tome zašto ljudi stalno dodiruju lice
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
