Izvor: Blic, 16.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psiho na srpski način
Nagledali smo se filmova u kojima iz ormana ispadaju skeleti koje u kući drži neki poremećeni tip. E pa, u Srbiji za ulogu čuvara posmrtnih ostataka na nepriličnom mestu nisu neophodna nastrana svojstva. Dovoljno je, kako smo saznali iz ispovesti nesrećnika iz Bora, da se bude duže vremena bez novca, bez sredstava za život, ali, bogme, i bez sredstava za smrt, što će reći - i za troškove sahrane. Ako se tome doda obaveza plaćanja alimentacije, morbidna pomisao da pokojnik na smeštaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u večnu kuću može malo da pričeka dok se ne naplati penzija, nije morala obavezno da potekne iz psihotičnih razloga.
To aktera priče iz Bora, naravno, ni na koji način ne opravdava niti njegovu krivicu umanjuje. Uz sve razumevanje za teškoće u koje je zapao. Zbog čega je onda pominjemo? Zbog toga što je u njoj zgusnuta sva tragičnost socijalne bede koju ne ispisuje (niti može da je zamisli) čak ni najmaštovitiji pisac scenarija za filmove strave i užasa, već sam život.
Šta je tada strašno u toj priči? Upravo to što posmrtne ostatke oca ne čuva u sobi poremećeni psiho iz nekog prašnjavog motela u Luizijani, već ekonomista bez posla koji se - nimalo nerazumno - podjednako užasava i prisustva pokojnika i opasnosti da izgubi njegovu penziju. Čovek, dakle, koga je - narodski rečeno - muka naterala da se prihvati uloge koja je u holivudskim filmovima namenjena samo duševno obolelim osobama.
Lako je, naravno, reći da se u Srbiji ništa ne mora izmišljati jer je već sam život sve smislio. Ali kakva je uteha od saznanja da se ovde u stvarnosti događaju stvari za koje bi radije verovali da su samo plod neobuzdane mašte.
