Izvor: Blic, 28.Avg.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psihijatrijski bolesnici šetaju ulicama
Banjaluka - U Republici Srpskoj većina psihijatrijskih ustanova je otvorenog tipa, pa pacijente uglavnom ništa ne sprečava da - ako dobrovoljno pristanu na lečenje - isto tako slobodno išetaju sa psihijatrije. Dodatni problem je što ove ustanove nisu pod nekom ozbiljnijom kontrolom ili nemaju dovoljno čuvara, pa im pacijenti lako okrenu leđa i nađu se na ulici.
Najnoviji slučaj je, sticajem okolnosti, postao tragična opomena. Edina Dizdarević išetala je pre podne sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << psihijatrijskog odeljenja u Prijedoru, sela u taksi i otišla kući da ubije bivšeg muža, a prethodno je sina otrovala sirćetnom kiselinom. Te činjenice jasno potvrđuju da ove ustanove nemaju adekvatan sistem zaštite. Dodatni problem je što psihijatrijska odeljenja i klinike uglavnom nemaju dovoljno smeštajnih kapaciteta, pa se često dešava da mentalno oboleli pacijenti i nemaju gde da se smeste. Naime, u RS postoje samo dve psihijatrijske ustanove zatvorenog tipa - jedna je u Modriči, a druga na Sokocu, a zajedno imaju oko 300 kreveta. Jedino u ovim ustanovama pacijenti su pod stalnim nadzorom.
U ustanovama otvorenog tipa, smeštajni kapacitet su još oskudniji, a u Banjaluci, recimo, može da se smesti oko 120 pacijenata, ne računajući kapacitet dnevnog centra za mentalno obolele.
Načelnica Klinike dr Marija Burgić-Radmanović i pored brojnih problema kaže da ova ustanova ima dovoljno kapaciteta i medicinskog osoblja. „Problem je sa hroničnim bolesnicima koji posle stabilizacije stanja imaju problem da se vrate kući jer često nemaju kome da se vrate”, kaže ona, sugerišući da treba razmisliti o gradnji ustanove u kojoj bi se pružala pomoć hroničnim bolesnicima o kojima niko ne brine.
Inače, pacijenti se u ustanove otvorenog tipa prinudno mogu hospitalizovati samo ako sudski veštak potvrdi da je neophodan smeštaj na psihijatriji. „Prisilnu hospitalizaciju najčešće koristimo kada je pacijent opasan po sebe ili druge. Međutim, da bi to uradili potrebna nam je potvrda suda koji šalje veštaka za određivanje hospitalizacije, najčešće do mesec dana”, objašnjava nacionalni koordinator za mentalno zdravlje Biljana Lakić.
Da je u RS neophodno još nekoliko psihijatrijskih ustanova zatvorenog tipa potvrđuje i podatak, odnosno procena da oko 350.000 ljudi ima blavže ili teže mentalne poremećaje, što je praktično svaki četvrti građanin RS. Veliki problem stanovništva je depresija, a neka istraživanja pokazuju da oko 90 odsto boraca ima pojedine simptome depresije.
Iako je u Banjaluci planirana gradnje nove psihijatrijske bolnice, za šta je potrebno oko deset miliona KM, taj projekat očigledno zavisi od novca. Neka predviđanja govore da bi Banjaluka novu psihijatriju mogla da dobije do 2015. Istovremeno, u planu je i izgradnja još jedne ustanove u Istočnom Sarajevu, ali zasad nema konkretnijih nagoveštaja.
Vreba depresija
Vlada RS usvojila je strategiju razvoja mentalnog zdravlja u RS od 2009. do 2015. koja je usklađena sa politikom mentalnog zdravlja u RS iz 2005. usvojenoj po preporuci Svetke zdravstvene organizacije. Inače, prema podacima SZO, svaka četvrta osoba ima neke mentalne poteškoće, pa se do 2020. predviđa da će depresija biti na drugom mestu po broju obolelih.
