Izvor: RTS, 24.Nov.2014, 18:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psihijatrija, kako pomoći pacijentima nakon lečenja
Psihijatrijske ustanove i nevladin sektor moraju aktivnije da sarađuju kako bi se osobama sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama obezbedilo pravo na život van institucija kad se njihovo lečenje završi, ocenili su učesnici skupa o razvoju socijalnih usluga u zajednici.
Profesor dr Slavica Đukić Dejanović je na okruglom stolu na temu "Socijalne usluge u zajednici u funkciji prevencije institucionalizacije" istakla da je jedan od najvećih problema neadekvatan odnos na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nivou države, prenosi Tanjug.
Ističući da se "u našoj zemlji iz budžeta odvaja dva odsto za sve bolesti duše", Slavica Đukić Dejanović ocenjuje da je to nedovoljno i navodi da su ta izdvajanja u Hrvatskoj osam odsto, u Albaniji sedam, u Sloveniji šest i po, a da"ni u jednoj od zemalja u okruženju nije ispod četiri odsto".
Dr Đukić Dejanović kaže da je nedostatak sredstava uticao na to da se psihijatrijski pacijenti u Srbiji leče prevaziđenim lekovima, čiji neželjeni efekti dovode do njihove stigmatizacije i dodaje da treba težiti uvođenju savremenije terapije, ali i stvaranju uslova da oni u što većem broju napuste institucije i nađu mesto u zajednici.
"Organizacije civilnog sektora su više nego dragoceni saradnici kad naši hroničari završe lečenje i suoče se sa tim da nisu dobrodošli u svojim porodicama", kaže Đukić Dejanović i kao primer navodi Kreativno edukativni centar koji je preuzeo ulogu da bude "proširena porodica za takvog pacijenta".
Ističe da je KEC okupio stručnjake, volontere i entuzijaste koji zajedno rade na tome da se osobe sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama obuče različitim veštinama, a kasnije i radno angažuju i steknu pozitivne obrasce ponašanja.
Predsednica Upravnog odbora KEC-a Margareta Kecman kaže da je ta nevladina organizacija u junu počela saradnju sa klinikom "Dr Laza Lazarević" koja će trajati godinu dana, kroz zajednički projekat "Socijalne usluge u zajednici i zapošljavanje za osobe sa intelektualnim i mentalnim teškoćama", koji finansira Delegacija Evropske Unije u Srbiji.
"Ciljevi projekta su prevencija institucionalizacije, poboljšanje socijalne inkluzije i kvaliteta života za osobe sa intelektualnim i mentalnim teškoćama kroz socijalne usluge i program radnog angažovanja i zapošljavanja", ističe Kecman.
Prema njenim rečima, okrugli sto su kao deo tog projekta zajedno organizovali klinika "Dr Laza Lazarević" i KEC, u nameri da doprinesu "pozitivnim promenama na nivou politike i prakse u ostvarivanju prava na život u zajednici i socijalnu inkluziju osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama kroz rad na otvorenom tržištu rada".
Rukovodilac Odeljenja za informisanje u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu Slavica Milojević podseća da je zakonom definisano da su lokalne samouprave od 2011. u obavezi da za ove korisnike obezbede tri vrste socijalnih usluga - dnevni boravak, stanovanje uz podršku i socijalno edukativne usluge.
Ističe da je "kreiranje usluga koje su primerene stvarnim potrebama korisnika najveći izazov za profesionalce u sistemu socijalne zaštite".
