Izvor: B92, 10.Jul.2012, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psihički bolesnici najave ubistvo
Beograd -- Psihički bolesnici koji završe kao brutalne ubice, pre nego što "eksplodiraju" obično daju "znake upozorenja", pišu "Novosti".
Problem je, međutim, što takvo ponašanje okolina obično ne prepoznaje ili, najčešće, na njega ne reaguje.
U Srbiji svake godine više od 400.000 ljudi zatraži pomoć zbog psihičkih problema. U psihijatrijskim ustanovama bude hospitalizovano nešto više od 30.000 pacijenata, uglavnom dobrovoljno.
Oko 10 odsto pacijenata >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji leže u psihijatrijskim ustanovama zadržava se prisilno, odlukom suda, jer je procenjeno da bi mogli da budu opasnost za sebe ili druge.
Svi drugi slobodno šetaju ulicama naših gradova.
O njima brinu porodice, a mnogo je onih koji su prepušteni sami sebi.
I oni o kojima se staraju članovi porodice, dosta često su akteri krvavih drama. Bilo porodičnih ili nekih drugih.
Krvavi juriš bivšeg psihijatrijskog pacijenta Srećka Petrova (29), u kojem je ubijena Vesna Krištofik (49) a teško ranjeni njen suprug Miša (57) i sin Slobodan (24), ponovo je uznemirio Srbiju. Manje od 20 sati kasnije u Ečki kod Zrenjanina Miloš K. (35) ubio je svoju majku Vericu. Prema nezvaničnim informacijama, i on je bio psihički oboleo.
Tragediji u Pančevu prethodio je niz problema koje je bolesni mladić pravio porodici Krištofik, ali na to, kao i toliko puta ranije u sličnim slučajevima, niko nije reagovao.
Jedno od rasprostranjenih uverenja jeste da vrućina negativno utiče na duševne bolesnike i da do zločina često dolazi u ekstremnim vremenskim uslovima. Pored poslednja dva slučaja, jedan od najpoznatijih primera je i masakr u Jabukovcu koji se dogodio 27. jula 2007. godine kada je meštanin Nikola Radosavljević lovačkom puškom ubio devet, a ranio dvoje ljudi. "Koincidencija da se ubistva dešavaju u vreme ekstremnih vrućina jeste uočena i rađena su razna istraživanja na tu temu," kaže dr Nenadović. "Međutim, pokazalo se da te dve stvari nisu povezane i da je u pitanju samo slučajnost."
Dr Milutin Nenadović, direktor Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", kaže da ubistvima koje počine mentalno bolesne osobe obične prethodi niz "upozorenja" koje bi okolina trebalo da prepozna:
"Oni ubijaju jer imaju pogrešnu percepciju stvarnosti i odnosa drugih ljudi prema njima. Veruju da su ugroženi i da imaju pravo da se brane. Mi ne možemo sve mentalno bolesne ljude da držimo u azilima kao pre 150 godina, niti je to dobro. Moramo, međutim, da se postaramo da oni redovno uzimaju lekove i da se staramo o njima bez stigmatizacije. Zalažem se za to da zakoni moraju da nam omoguće lečenje psihički obolelih čak i protiv njihove volje, što u nekim zemljama nije slučaj. Kod nas, međutim, imamo pravo i da pacijente koji bi mogli da predstavljaju opasnost prisilno zadržimo na lečenju."
U bolnici "Dr Laza Lazarević" godišnje bude hospitalizovano oko 3.500 pacijenata, a od toga 10 procenata bude prisilno zadržano. Odluku o tome donosi sudija u roku od dva dana od kada je pacijent doveden u bolnicu. Pacijent može da bude zadržan na lečenju sve dok se procenjuje da za to postoji potreba.
"U svakom narodu ima između jedan i tri odsto duševno obolelih, koji su često stigmatizovani - kaže dr Nenadović. - Statistika međutim govori da je više ubica u takozvanoj normalnoj populaciji."
