Izvor: Press, 22.Maj.2010, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psi rata samo čekaju komandu
Trojica Srba koja su nedavno u Boliviji poginula u službi narko-bosa Vilijema Suareza neki su od dobro obučenih srpskih specijalaca koji su našli uhlebljenje širom sveta, dok je većina bivših članova specijalnih jedinica koje su učestvovale u ratovima devedesetih ostala u zemlji, gde rade kao privatno obezbeđenje
Kako za Press tvrdi Marko Nicović, nekadašnji šef beogradske policije, bivši specijalci u najvećem broju slučajeva rade >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << na poslovima obezbeđivanja domaćih biznismena i ljudi iz podzemlja, ali i žive na ivici egzistencije, zbog čega predstavljaju potencijalnu opasnost za stabilnost zemlje.
Sve će to zakon rešiti
- Procenjuje se da ima oko 6.000 bivših pripadnika paravojnih i parapolicijskih snaga iz jedinica kao što su Arkanovi „Tigrovi" ili „Škorpioni", ili su raspušteni članovi specijalnih jedinica. Oni su izuzetno obučeni, poseduju oružje, imaju iskustvo iz rata. Većina je bez posla, mali deo je našao posao preko agencija u Južnoj Americi, Rusiji ili Gruziji, ali veći deo je ostao u zemlji. Svako od njih ima najmanje dva komada oružja. U proseku, svako ima bar jednu kratku i jednu dugu cev. Oni su nezadovoljni svojim statusom, izneverena su njihova patriotska zalaganja i žrtve. Mali broj njih se obogatio tokom rata, najveći deo je na ivici egzistencije. Samo da se nadamo da se ne pojavi neki novi Legija koji bi mogao da ih okupi. Postoji velika opasnost od njih u slučaju nekih socijalnih nemira. Teoretski, dovoljno je da neko organizuje njih 300 i da bez problema izvrši upad u Vladu ili na televiziju - kaže Nicović za Press.
Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić, međutim, smatra da ne postoji velika opasnost od bivših specijalaca.
- Niko ne može da zna koliko je tih ljudi na ulicama naše zemlje, ali je stvarno malo verovatno da bi neko mogao da ih okupi i kanališe kao jednu nezavisnu snagu. Čak i kada bi se pojavio neki novi Legija, to ne bi bilo moguće, pošto i Legija, dok se krio, nije mogao da ih povede, a tada ih je bilo više na ulicama - kaže Dragišić, dodajući da je neophodno da se što pre donese zakon o privatnoj bezbednosti, kako bi se eliminisala svaka mogućnost da se tim poslom neko neovlašćeno bavi.
- Opasnost bi mogla da bude realna utoliko što ne postoji zakon koji reguliše pitanje privatne bezbednosti. U svim zemljama privatne agencije za obezbeđenje funkcionišu potpuno normalno i ne predstavljaju opasnost ni za koga. Štaviše, predstavljaju faktor bezbednosti, a ne faktor nebezbednosti. Ali mora da se donese zakon kako bismo na te ljude mogli da računamo kao na faktor bezbednosti. Zakon bi regulisao sve aspekte funkcionisanja privatnih agencija za obezbeđivanje, država bi uspostavila kontrolu nad njihovim radom, pa neće moći da se dešava da budu opremljeni nedozvoljenim naoružanjem. Ako zakon bude kvalitetan, sigurno neće da bude problema - navodi Dragišić.
Dušan Davidović, predsednik Srpskog udruženja preduzetnika u privatnoj bezbednosti i saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže da kod nas postoje zablude o privatnoj bezbednosti.
Industrija bezbednosti
- Pripadnici privatnog sektora bezbednosti ne ugrožavaju nikoga. Postoje predrasude da su to neki Džejms Bondovi koji su brzi na obaraču. Obezbeđenje na splavovima nije privatna bezbednost. To su pojedinačno angažovane osobe koje, inače, krše mnoge zakone. A to je posao za policiju, baš kao i ako neko radi za kriminalnu organizaciju - objašnjava on.
Davidović naglašava da je problem nepostojanje evidencije zaposlenih u privatnom sektoru, kao i da će zakon o privatnoj bezbednosti to da reguliše.
- Apelujemo već devet godina da se donese zakon. Udruženje je član Evropske konfederacije službi za bezbednost. Mi smo kao član te organizacije dužni da dostavljamo podatke. Kada sam video kako u drugim evropskim zemljama revnosno ažuriraju podatke, došlo mi je da se pojedem od sramote. A kod nas se ne radi ni statistika kriminala! Pa kako da govorimo o statistici u privatnoj bezbednosti?! U Evropi je razvijena „industrija bezbednosti" u kojoj je privatni sektor partner državi i doprinosi celokupnoj bezbednosti. Francuski predsednik Sarkozi je otvarajući Prvi evropski savet privatne bezbednosti rekao: „Privatni sektor obuhvata 52.000 kompanija koje upošljavaju 1,6 miliona ljudi i imaju godišnji obrt veći od 52 milijarde evra." To je industrija koja zapošljava građane Evrope i pomaže da oni bezbedno žive i rade - zaključuje Davidović.
.jpg)
