Izvor: B92, 15.Okt.2018, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psi druželjubivost nose u genima
Svima je već odavno poznata izreka da je pas čovekov najbolji prijatelj, a da nema ničeg tačnijeg od ove tvrdnje najbolje znaju njihovi vlasnici. A i kako bismo drugačije nazvali životinju koja je verna do smrti svom vlasniku, uvek je srećna kada ga vidi, svuda ga prati, obasipa poljupcima i sve što želi je da ugodi svojoj ljudskoj porodici.
Prema rečima naučnika, postoji i egzaktan dokaz zašto su mnogi psi toliko prijateljski nastrojeni i privrženi ljudima, do te mere >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da su ponekad i “hipersocijalni”. I, kako kažu, razlog nije u češkanju i punoj činiji s hranom, prenosi Petmagazine.rs.
Naime, prema studiji objavljenoj u magazinu Science Advances, tajna je u genima. Kako su objasnili naučnici, posmatrajući i istražujući genetiku izrazito prijateljski nastrojenih pasa, ustanovljeno je da su oni nosioci dve varijacije gena GTF2I i GTF2IRD1. Kako su objasnili, to su geni koji izazivaju povišeno lučenje oksitocina u krvi poznatijeg kao "hormona ljubavi".
Ovakvo zdravstveno stanje naziva se Vilijamsov sindrom i od njega mogu da "pate" i ljudi. Kod ljudi se, baš kao i kod pasa, manifestuje na taj način što osoba koja ima Vilijamsov sindrom - voli sve ljude.
"Tokom hiljada godina koje su psi proveli uz ljude, oni su evoluirali u 'životinje za društvo', istinske saputnike čoveka", objasnila je Bridžit Fon Holdt, evolucioni biolog s Prinston univerziteta u SAD.
.jpg)
