Izvor: RTS, 05.Jan.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pšenice i za izvoz
U Srbiji će ove godine biti dovoljno pšenice i za domaće potrebe i izvoz. Nema bojazni od izmrzavanja strnih žita uprkos niskim temperaturama. Ratari koji su se zbog visokih cena odrekli kompleksnog đubrenja, osetiće posledice na proleće.
U Privrednoj komori Srbije navode da pšenica "obećava" dobar rod. "Lane je prosečan prinos po hektaru bio 4,3 tone, a čak i da ove godine bude 3,5 tone po hektaru, Srbija će imati dovoljno pšenice za domaće potrebe i za izvoz", kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << saradnik u Komori, Branislav Gulan.
Uprkos niskim temperaturama i nedostatku snega, za sada nema bojazni od izmrzavanja pšenice i ostalih strnina, ječma, raži i ovsa.
"U Srbiji je jesenas posejano ukupno 565.000 hektara pšenice, oko 100.000 hektara više nego prethodne godine. Najveći deo setve obavljen je u oktobru, uz vrlo povoljne vremenske uslove tako da su se biljke do sada dobro razvile i u fazi su punog bokorenja što je idealno za prezimljavanje", ocenjuje upravnik Odeljenja za strna žita pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, akademik Srbislav Denčić.
U Privrednoj komori ističu da je loše to što je jesenas upotrebljeno malo veštačkog đubriva, oko 50 kilograma po hektaru, što srpsku poljoprivredu svrstava u ekstenzivne, kao i to što 50 odsto semena nije kvalitetno sortno, već takozvana "tavanska pšenica".
Akademik Denčić napominje da mrazevi ovih dana ne bi trebalo znatnije da naškode pšenici i ostalim strnim žitima, jer skoro sve naše sorte mogu bez većih problema da izdrže do minus 17 stepeni Celzijusovih, ali je dodao da bi štete moglo biti ako temperature padnu na 20 i više stepeni ispod nule, a ne bude snežnog pokrivača.
Ratarima predstoji prihranjivanje useva ali pre toga bi trebalo analizirati uzorke zemljišta uzetih sa dubina od 30, 60 i 90 centimetara, da bi precizno bilo utvrđeno koliko je neophodno dodati azota na onim njivama na koje protekle jeseni nije "bačeno" kompleksno đubrivo, odnosno veštačko hranivo koje u različitim razmerama sadrži elemente: azot, fosfor i kalijum.
Na novosadskom Institutu navode da će pojedinim parcelama pod pšenicom biti potrebno i do 100 kilograma azota po hektaru, nekima znatno manje ili nimalo. Kada je reč o fosforu i kalijumu, više ne može da bude popravke a posledice izostanka kompleksnog đubrenja videće se na proleće, kad počne intenzivan rast i razvoj biljaka.
"Mnogi naši ratari su se jesenas odrekli kompleksnog đubrenja pre svega zbog finansijskih razloga, jer je za kilogram veštačkog hraniva trebalo dati četiri kilograma merkantilne pšenice "što se nikada do sada nije dogodilo"," naglasio je Denčić.
Prošlogodišnji rod pšenice u našoj zemlji bio je 2,1 milion tona. Za ishranu stanovništva i za robne rezerve Srbiji je potrebno oko 1,5 miliona tona hlebnog žita.
