Izvor: B92, 16.Jun.2013, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prževalski konji ponovo jure Kinom
U surovim stepama severozapadne Kine pet Prževalski konja, koji su nekada bili klasifikovani kao istrebljeni u divljini, pojavljuje se na beskrajnom horizontu.
Konji, nazvani prema ruskom oficiru i istraživaču Nikolaju Mihajloviču Preževalskom, koji ih je primetio oko 1880 godine u Mongoliji, liče na praistorijske konje kakvi se mogu videti na pećinskim slikama u Evropi, kratkih vratova, oštre grive i žućkaste boje. Mirno pasu nekoliko strukova slame dok vetar duva preko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << otvorenog predela.
"Ovima ovde se može prići. Drugi će se dati u trk čim im se približite na 300 metara", kaže Sun Žičeng, zvaničnik prirodnog rezervata Zapadno jezero. Prema podacima Međunarodne unije za očuvanje prirode, Prževalski konji nekada su jurili nizijama sve do zapadne Evrope.
Sa prolaskom vekova i klimatskim promenama, njihov habitat se "skupio", a preživeli su često lovljeni, mahom zbog hrane, tako da su 1960. označeni kao vrsta istrebljena u divljini - iako je nekoliko preživelih primeraka otkriveno kasnije u Mongoliji.
Nekoliko konja pve vrste preživelo je u evropskim zoo vrtovima i zvaničnici sada pokušavaju da ih vrate u divljinu. Kineski projekat u Gansu provinciji suočen je sa velikim izazovima - ledene zime, vrela leta i ograničene zalihe hrane i vode.
Prema kineskoj legendi, kaže Sun, životinje je pre dva milenijuma otkrio kriminalac u blizini oaze Dunhuang, na Putu svile.
"Čovek je bio osuđen i prognan iz Dunhuanga. Dok je hodao pored jezera video je jednog konja. Napravio je lutku i stavio je na put kojim je konj prolazio. Jednoga dana, on je stao umesto lutke i uspeo je da uhvati konja i ponudi ga caru. Čovek je onda slagao cara Han Vudija i rekao mu da je konj iskočio iz potoka. I nazvao ga je nebeskim konjem. Caru se konj toliko dopao da je napisao pesmu o njemu", rekao je Sun.
Kina je 1986. kupila 18 konja od SAD, Britanije i Nemačke i od tada ih uzgaja u zarobljeništvu, a danas je njihov broj porastao na preko 70. Početkom 2010. pažljivo odabrane grupe puštene su u rezervat.
"Sada ih je 27 - 16 ženki i 11 mužjaka. Čak smo u julu 2011. zabeležili i rođenje jednog ždrebeta što je novi uspeh u našem procesu reintrodukcije", rekao je Sun.
Malo životinja može, međutim, da izdrži surovu stepu Gansua. Konji dnevno prelaze po 30 kilometara da bi došli do vode koja zimi ne mrzne. Potrebno im je i 10 kilogama hrane dnevno koja je distribuirana u blizini vode.
U regionu gde godišnje padne manje od četiri centimetra kiše godišnje, ovakvi uslovi predstavljaju problem, kaže Sun. Rezervat zbog toga preduzima dodatne mere kako bi poboljšali šanse konja da prežive.
"Iskopali smo 10 bunara kako bi imali rezerve vode. Razmišljamo i da kasnije dovodimo vodu iz reke. Zimi lomimo led kako bi konji mogli da piju", rekao je on.
Konji jedu hranu i pojedine biljke, kaže zaposleni u rezervatu Lu Šengrong, ali kada vegetacija zimi postane retka, jedu suvu slamu, pasulj, kukuruz. Od 2.000 Prževalski konja koliko ih je danas u svetu, četvrtina su deo projekta uvođenja nazad u divljinu, kaže Klaudija Feh, biolog koji se tim poslom bavi u Mongoliji, gde je nekoliko stotina konja pušteno na slovodu.
Najgora pretnja su im, kaže, obični konji koji im mogu preneti bolesti ili sa kojima mogu da se pare i tako pokvare genetsku sliku. Prževalski konji imaju "veoma usku genetsku bazu", jer svi živi pripadnici ove vrste potiču od svega 13 ili 14 pojedinaca.
"Nestaće genetski, ako ne sprečimo mešanje rasa", kaže ona. Da bi neka divlja populacija dugoročno preživela, potrebno je da ima 1.500 pripadnika vrste, kaže Feh. "Taj cilj je još uvek daleko. Ova vrsta je i dalje prilično krhka", zaključila je Kladija Feh.
