Izvor: Politika, 19.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prženje Srba za "DŽ"
"Hoćemo danas da blejimo uz fuka kod mene na gajbi", pitala je jedna učenica drugu želeći da je pozove da zajedno popiju popodnevnu kafu. Kada je prvi put "overila mesto", svoje simpatije prema nepoznatom mladiću druga srednjoškolka je izrazila rečima: "Baš je kul onaj lik!" Kada dvoje počnu da se zabavljaju, oni su se smuvali, a pre toga je on nju, ili ona njega, startovao, tačnije – prišao joj je.
Kad kažu da je nešto "do bola", to uopšte ne boli, već je izrazito dobro, a bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poštapalica tebra (brate) i sine, nemoguće je zamisliti razgovor učenika u bilo kojoj školi u Srbiji.
Većina mladih danas komunicira isključivo u žargonu, pa kada svoje "znanje" moraju da prenesu na papir, uglavnom se nađu u čudu. Bez obaveznih poštapalica ne znaju kako da se izraze i često se dešava da dok pišu pismene zadatke, toliko se koncentrišu na pristojno izražavanje da zaborave na – gramatiku. Rečnik prosečnog osnovca i srednjoškolca poprilično je "mršav", slažu se profesori srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama.
Stručnjaci sa Filozofskog fakulteta u Nišu i predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti u svojim istraživanjima su zaključili da ni srednjoškolci nisu mnogo bolji. Većina greši pri upotrebi velikog slova i kod prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imena. Učenici često sastavljaju uzrečice, pa se u radovima starijih đaka može pročitati "ustvari", "presvega" i "samnom".
– Zbune se čim se "sudari" više suglasnika. Nikako ne mogu da nauče da odvajaju odrične oblike, pa pišu "nemogu" ili "neznam", a superlative prideva, na primer najuspešniji, pišu kao dve reči – objašnjava Jelena Petaković, profesorka u jednoj beogradskoj osmoletki.
Prema njenom mišljenju, đaci veoma malo čitaju i samim tim im lepo i pravilno izražavanje nije u vidnom polju. Jako je teško izražavati se pravilno, kako kaže, ukoliko samo slušaju kako drugi govore i to na ulici ili u okviru televizijskog programa.
Što se tiče lektira, većina ne uzima knjige iz biblioteke, već se radije odlučuju za skraćena izdanja knjiga koja lako mogu pronaći na Internetu. "Posao" im olakšavaju i ekranizovana izdanja velikih književnih dela pa čitanje smatraju gotovo bespotrebnim. Ono što većina čita su popularni magazini kao što su "Top spid", koji je omiljeno štivo dečaka, i "Svet" koji mahom čitaju devojčice.
Kako profesori objašnjavaju, mlade generacije su poprilično nezainteresovane, pa im je, kako znaju da kažu, gramatika teška i glupa, a književnost nezanimljiva. Kod kuće uglavnom ne pišu ništa osim SMS i imejl poruka.
Ljiljana Petrovački, u svom delu "Neka zapažanja o kulturi izražavanja u srednjoj školi", konstatuje da ni učenički žargon nije preterano razvijen, jer ukoliko se duže vreme posmatra njihovo ponašanje može se primetiti da oni uglavnom ćute, slušaju muziku, a kada progovore koriste se specijalnim rečenicama koje su zamena za razvijenu rečenicu. Kao da ih mrzi da govore.
[objavljeno: ]
