Izvor: RTS, 01.Apr.2013, 20:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvoaprilska korpa
Otvoreno tržište i jača konkurencija dali bi bolje efekte od socijalnih korpi, smatraju zaštitnici potrošača i analitičari. U nadležnom ministarstvu kažu da je cilj formiranje stabilnijeg okruženja na tržištu, a da je izrada socijalnih karti uslov da ovakve i slične akcije budu efikasne.
U akciju "socijalne korpe" Ministarstva za spoljnu i unutrašnju trgovinu prvog dana primene uključilo se šest trgovinskih lanaca i devet proizvođača, sa 10 do 12 jeftinijih prozvoda >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koje su sami izabrali. Dok u tom ministarstvu očekuju da će akcija doneti jetftinije proizvode, u udruženjima potršošača su skeptični.
Državni sekretar u Ministarstvu za spoljnu i unutrašnju trgovinu Dragovan Milićević rekao je u emisiji Oko da se vode pregovori i sa kompanijom Delez da se i oni uključe u akciju. On očekuje da će u narednom periodu još neki maloprodajni lanci prihvatiti poziv Ministarstva.
"Koncept je dobrovoljan, a cilj je i da se uvede i red na tržištu, da se formira stabilno okruženje", navodi Milićević i dodaje da država ne sme da traži smanjivanja marži od trgovaca već može da deluje samo u ovom socijalnom polju.
Vera Vida iz Centra potrošača Srbije kaže da je sve što je u korist potrošača pozitivno, pa i ova akcija, ali smatra da ona neće imati puno uspeha, jer je tržišni sistem Srbije tako napravljen da ona neće moći da zaživi.
"Najviše popusta ići će na hemiju, što se tiče prehrambenih proizvoda, to će biti od tri do četiri odsto", navodi Vida i dodaje da nam je potrebna veća konkurencija, jer imamo dosta zloupotreba dominantnog položaja, monopole, oligopole.
Urednik u NIN-u Milan Ćulibrk kaže da je situacija u Srbiji zaista dramatična ako pogledamo da 43 odsto primanja u Srbiji odlazi na hranu, ali da tu imamo najmanja pojeftinjenja, pa ni ova akcija neće imati velikog efekta.
"Postavlja se pitanje da li je ovo prava mera, jer i onaj koji ima 12.000 dinara mesečno i onaj ko ima dve hiljade evra imaće mogućnost da plate jeftinije", navodi Đulibrk.
Da bi proizvodi bili dostupni samo socijalno ugroženim, potrebno je napraviti socijalne karte, a mi ne znamo kako one sada izgledaju, kaže državni sekretar Dragovan Milićević i dodaje da mi nemamo podatke ko prima a ko ne prima platu.
Milan Đulibrk ističe da ljudi iz velikih trgovina nisu altruisti, pa da na robi imaju gubitak, ističući da je to dokaz da su svih godina unazad uzimali višak.
"Ukoliko se i druge prodavnice uključe, ljudi će gledati gde je šta jeftinije i ići će u te prodavnice, a to može da natera i sve druge da smanje svoje cene", navodi Đulibrk pozitivne strane akcije.
Vera Vida smatra da je veliki problem što naše tržište nije otvoreno i što jednostavno veliki igrači ne mogu da dođu.
Milan Đulibrk navodi da je propuštena šansa 2005. godine da ti lanci dođu. Sada ih, kako ističe, ni ne vredi pozivati, jer je recesija u evrozoni i kriza u Srbiji, pa mi nismo tržište o koje će se oni otimati.
Državni sekretar Dragovan Milićević ističe da je trgovinski lanac Lidl do sada otkupio pet, šest lokacija po Srbiji, ali da je njihova strategija da se poslom krenu tek kada otkupe 15 lokacija, a to zavisi od njih. "Vode se pregovori, ali oni imaju tempo kako ulaze na tržište", kaže Milićević.
Ističući da je naše tržište plitko, kaže da će dolaskom novih lanaca postojeći kupci samo promeniti prodavnice.
Socijalno korpe su donekle zaživele u Beogradu, ali, kako javljaju dopisnici RTS-a, one nisu stigle do juga Srbije. Vera Vida kaže da je razlika u standardu između severa i juga zemlje velika.
Dragovan Milićević očekuje da će narednih dana socijalne korpe zaživeti i na jugu, gde veliki lanci imaju svoje ispostave.
.jpg)
