Izvor: B92, 24.Apr.2012, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo zakon, pa otvaranje dosijea
Beograd -- Problem otvaranja dosijea je osetljivo pitanje za svaku državu, pogotovo određivanje kriterijuma koji će podaci iz arhiva postati dostupni javnosti, piše Danas.
Predstavnici službi bezbednosti u Srbiji saglasni su da je potrebno da se usvoji zakon o otvaranju tajnih dosijea građana Srbije, ali i napominju da se to pitanje mora precizno regulisati i definisati čiji podaci smeju da budu dostupni, bilo da je reč o žrtvi, javnosti ili pravosuđu.
Evropska praksa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nalaže da svaki građanin ima pravo uvida u svoj dosije i niko drugi nema pravo da zloupotrebi podatke iz njegovog dosijea. Iako se zasad ne zna kako će zakon regulisati ovo pitanje, može se očekivati, u skladu sa praksom iz istočnoevropskih država, da neće biti dostupni celokupni dosijei, jer će oni biti detaljno pregledani, kako bi se iz njih uklonila bezbednosno osetljiva mesta, odnosno ono što bi moglo da ugrozi nacionalne interese.
Direktor Vojnobezbednosne agencije Svetko Kovač kaže za "Danas" da je, u skladu sa zakonom da se arhivska građa starija od 30 godina učini dostupnom javnosti, kao i s činjenicom da je tokom rada vojne službe bezbednosti nastala bogata arhivska građa, značajna za naučnoistraživačku i stručnu javnost, ministar odbrane 20. decembra 2006. godine, na predlog Vojnobezbednosne agencije, doneo odluku o predaji arhivske građe VBA Vojnom arhivu.
"Na osnovu te odluke, Vojnom arhivu je krajem 2006. godine i početkom 2007. godine, predato oko 50.000 stranica arhivskog materijala", objašnjava Kovač. On dodaje da je 40 odsto te dokumentacije starije od 50 godina.
Kovač objašnjava da su u dokumentima koja su predata obuhvaćene veoma značajne teme, kao što su svedočenja naših logoraša u koncentracionim logorima Buhenvald, Dahau i Aušvic, ratni dokumenti Ozne, terorizam, odmetništvo i banditizam krajem Drugog svetskog rata i neposredno posle, kontrarevolucionarno ugrožavanje zemlje delovanjem Informbiroa, obaveštajna služba Jugoslovenske vojske u otadžbini, neprijateljska propaganda, presude dezerterima iz JNA, školovanje naših oficira u inostranstvu i pripadnika stranih armija u SFRJ.
"Kada je rečo Informbirou, VBA je Vojnom arhivu predala svu raspoloživu dokumentaciju, što je ukupno oko 2.000 stranica", kaže Kovač.
Prema njegovim rečima, u navedenoj dokumentaciji nalaze se spiskovi lica koja su sagledavana zbog delovanja sa pozicije Informbiroa, o povratnicima i onima koji su se školovali u bivšem SSSR-u, spiskovi hapšenih i suđenih, razne procene o delovanju sa pozicije Informbiroa, instrukcije za rad prema licima indiciranim sa pozicije IB.
On dodaje da Vojnom arhivu zasad nisu predati jedino dosijei o licima, zato što za to ne postoji zakonski osnov. Takođe, kao razlog on navodi i to što je reč o vrlo osetljivom pitanju, a VBA se zalaže za toda se postupanje sa dosijeima za lica precizno uredi donošenjem posebnog zakona, u skladu sa savremenim standardima.
"Od donošenja Zakona o službama bezbednosti SRJ, jula 2002. godine, od kada je VBA obavezna da obavesti građanina, na njihov zahtev, da li su prema njemu preduzimane mere prikupljanja podataka i da li se u VBA vodi evidencija o njegovim ličnim podacima, do danas se VBA obratilo ukupno 14 osoba, od toga jedan aktivni i tri penzionisana pripadnika Vojske i 10 civila", ističe Kovač.
Jovan Stojić, šef kabineta direktora BIA, kaže za "Danas" da je Agencija predala nadležnom Arhivu sav registratorski materijal stariji od 30 godina, kako je i predviđeno Zakonom o arhivskoj građi. On dodaje da je reč o registratorskom materijalu, koji je vođen po ideološkim osnovama.
"Taj proces je i dalje u toku, jer se starosna granica od 30 godina svake godine pomera", ističe Stojić.
Inače, BIA je već predala Arhivu Srbije više od 70.000 političkih dosijea od Drugog svetskog rata.
Međutim, iako je osnovna ideja otvaranja dosijea pre svega da se obelodane zločini iz prošlosti, mora se voditi računa o tome da se ne prekrše ponovo ljudska prava.
Poznat je primer Čehoslovačke, gde je tajna policija imala vremena da uništi veliki broj osetljivih dosijea tokom "plišane revolucije", kao i da su među saradnike službe državne bezbednosti upisivana imena ljudi koji nisu bili agenti službe da bi se tim ljudima nanela šteta. Sačuvana je i direktiva čelnika STB, izdata 11 dana posle prevrata, a pre izvršenih promena u službi, da se obavi infitracija agenata službe u strukture novih vlasti, sačuva mreža saradnika i dosijei unište ukoliko su inkriminisali zaposlene i važne agente te službe. Spekuliše se da je takvih radnji bilo i u Srbiji, kao i u drugim zemljama regiona.
U postkomunističkim državama bilo je nekoliko pristupa, kada je reč o tajnim dosijeima. U Grčkoj su, na primer, uništeni dosijei, nakon pada režima u toj zemlji, dok su u Španiji dosijei predati arhivima, uz njihovo zatvaranje na duže vreme, posle smrti generala Franka. Ipak, većina bivših komunističkih zemalja opredelila se za otvaranje tih dosijea. Oni su stavljeni na uvid onima o kojima su vođeni ili njihovim naslednicima, a uz saglasnost tih lica i javnosti. Otvaranje tajnih dosijea jeste jedna od važnih mera u procesu savladavanja nasleđa komunističkih režima.
Uništavanje dokumentacije i saradnici
Jedan od glavnih argumenata protiv otvaranja dosijea, koji se često iznosi u javnosti, jeste da su dosijei nepotpuni, delom netačni, prepravljeni ili uništeni. Poznato je da je istočnonemački Štazi ostavio iza sebe oko šest miliona dosijea, odnosno oko 200 kilometara građe i da je za Štazi radio svaki sedmi građanin.
Kada se govori o otvaranju tajnih dosijea, prevashodno se misli na dosijee službi državne bezbednosti bivših komunističkih režima. Nije reč o svim dosijeima koje su službe vodile, već o onima koji su vođeni o političkim protivnicima komunističkog režima, piše "Danas".
Bilo je i pokušaja da se navodni sadržaji dosijea povremeno zloupotrebe, piše ovaj list. "Danas" podseća da autor knjige „Leh Valensa i tajne službe" tvrdi da je nekadašnji lider sindikata „Solidarnost", dobitnik Nobelove nagrade za mir i bivši predsednik Poljske, pokušao da izbriše iz svoje biografije da je tokom sedamdesetih godina prošlog veka bio saradnik tajne službe komunističke Poljske. Pod nadimkom Bolek ocinkario je, navodno, više od dvadeset kolega. Valensa, međutim, odgovara kako je reč o notornim lažima.
