Izvor: Politika, 12.Mar.2013, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi susret sa „šaptačem“
Od kako sam stigla u Arabiju čula sam priče o tamo nekim šaptačima koji se prikradaju obično ženama (strankinjama) i govore im da pokriju kosu.
Prepoznatljivi po tome što nose braon ogrtače i imaju dugu bradu, mutave ili religijska policija, obično se šetaju tržnim centrima i prodavnicama i najčešće love žene koje nisu adekvatno obučene.
A pod nisu adekvatno obučene podrazumeva se da nemaju veo preko lica ili im je kosa otkrivena ili abaja otkopčana. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Potom im skreću pažnju na ponašanje u javnosti. Pošto kažu da je istočna obala Saudijske Arabije, gde se ja nalazim, pomalo liberalna, nisam ih uopšte viđala do sada.
A šta obično mutave rade? Ovog puta odgovor ću samo fokusirati na dame. Prilaze ženama i maltretiraju ih pitanjima: Kakvo je to ponašanje? Pokrij kosu... itd.
Neki slučajevi završavaju se samo predlozima šta žene da urade a neki slučajevi idu daleko i može doći do hapšenja. U suštini njihovo je da samo predlože da se pokrije kosa, na primer, ali u stvarnosti obično nastavljaju da te prate dok ih ne poslušaš. Onda ceo taj proces jurnjave deluje pomalo zastrašujuće i uznemirujuće. A ponekad sve to deluje i pomalo komično. Zavisi iz kog ugla se posmatra.
Moje prvo i jedino pokrij kosu iskustvo do sada desilo se u lokalnoj prodavnici. Bila sam sa još jednom ženom iz kampa i kupovale smo namirnice. Odjednom sam čula dubok, muški glas iza leđa. „Cover your hair, madam. Please.”
Na trenutak ga nisam razumela i pomislila sam da priča sa nekim preko telefona. Okrenula sam se ka drugoj ženi i pogledima smo skontale da treba da ga ignorišemo. Početnička greška! U ovom slučaju neće nestati ako nastavimo da ga ignorišemo. Pomerila sam se malo dalje, međutim nastavio je da ide za mnom ponavljajući kao robot. „Cover your hair... cover your hair...” I na kraju lepo dodao - please.
Okrenula sam se i videla čoveka od možda tridesetak godina u belom koji me ne gleda direktno u oči već gleda sa strane. Posegao je rukom za konzervom pasulja, kao da ga interesuje cena. Pipkao je tu konzervu, okretao je i nastavio da ponavlja prethodne reči istim tonom.
Malo me je uplašilo saznanje da neko tako priča sa mnom, ne gledajući me direktno i mahinalno sam podigla maramu preko kose. Zahvalio se i nestao među onim konzervama. Kasnije sam ga u velikom luku izbegavala u prodavnici jer mi je marama stalno spadala. Na odeljenju sa voćem i povrćem videla sam kako se isto obraća jednoj ženi. Ona ga je gledala i samo klimnula glavom rekavši: „Nemam maramu.”
Čovek u belom se samo povukao i došao do svoje žene koja ga je čekala i posmatrala sve šta se dešava. Ona je bila kompletno pokrivena u crnu boju sa sve crnim rukavicama na zglobovima. Dečkić je trčkarao oko njih. Ne znam da li je konkretno ovaj čovek bio mutava (nije imao ogrtač), ali imao je dugu bradu. I bio je prilično religiozan, što se moglo zaključiti jer mi se nije direktno obratio.
Konačno sam stala u red čekajući da platim namirnice, kad sam ponovo čula prepoznatljiv glas. Naježila sam se jer sam videla da sad gleda u policu sa žvakama i ponavlja mi poznate reči. Ovog puta sam ga ignorisala i jedva čekala da izađem iz prodavnice.
Marina Jančić, Saudijska Arabija
objavljeno: 12.03.2013
