Izvor: Blic, 05.Dec.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi sudija
I pre nego što je izabrana na čelo Vrhovnog kasacionog suda, buduće najviše sudske instance, sudija Nata Mesarović se već nalazila na najodgovornijoj poziciji za tekuću reformu pravosuđa. Kao v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije, ona je i predsednica Visokog saveta sudstva koji je odlučivao o potrebnom broju sudija u Srbiji, a sada ih i bira.
I nakon što promeni funkciju, kao predsednica Vrhovnog kasacionog suda sa mandatom od pet godina, Mesarovićeva će imati zaduženje da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bira i razrešava sudije.
Posle izbora u Skupštini, na pitanje kako se oseća kao prvi sudija Srbije, Nata Mesarović je rekla: „Dobila sam podršku 133 poslanika Narodne skupštine od 135 prisutnih. To samo govori da se i u Skupštini vodilo računa o kriterijumima koji važe za sve ostale sudije, a to su stručnost, dostojnost, obučenost i nezavisnost, sve ono što bi trebalo da poseduje predsednik najvišeg suda.”
Ona je tada napomenula da je Visoki savet sudstva završio 90 odsto posla kada je u pitanju izbor sudija u Srbiji, i da će najkasnije oko 15. decembra odluka o imenovanju sudija biti objavljena u „Službenom glasniku”. Sudija Mesarović je napomenula i da se dostignuća uspostavljanja nove mreže sudova od 1. januara i izbora sudija mogu ceniti tek krajem sledeće godine.
Za ime sudije Mesarović čuli su svi nakon što je pred kraj suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića postavljena na mesto predsednika Veća pošto je sudija Marko Kljajević podneo ostavku na tu funkciju. Ona je suđenje privela kraju i tročlano Veće je izreklo osuđujuću presudu. Prilikom izlaganja presude sudija Mesarović je rekla da su Dušan Spasojević i Milorad Ulemek Legija odlučili da premijer Đinđić bude ubijen. Presudom su bili nezadovoljni optuženi i njihovi branioci, ali i advokat Srđa Popović, zastupnik porodice Đinđić, jer je sud odbio njegove predloge za saslušanje nekih svedoka, poput generala Ace Tomića, šefa vojne tajne službe u vreme ubistva premijera, ali i bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice i drugih ljudi iz njegovog okruženja.
Tokom suđenja Mesarovićeva je primala pretnje za koje se pretpostavlja da su dolazile iz krugova bliskih nekima od optuženih. Ona je samo prokomentarisala da je „takve stvari neće sprečiti da radi svoj posao”.
Sudija Mesarović bila je predsednica veća koje je vodilo prvi veliki postupak za ratni zločin, za ubistvo i otmicu 16 muslimana u Sjeverinu. Njeno veće je izreklo osuđujuću presudu 29. septembra 2003. četvorici pripadnika jedinice „Osvetnici”. Osim odbrane, zbog presude su protestovale i nevladine organizacije, navodeći da je sud „Osvetnike” označio kao paramilitarnu jedinicu, a da su postojali dokazi da su bili u okviru Vojske Republike Srpske. Presudu je potvrdio Vrhovni sud.
Jedno od značajnih njenih suđenja bilo je i suđenje Borki Vučić, direktorki „Beogradske banke”, za novčane malverzacije.
Za v.d. predsednika Vrhovnog suda izabrana je 9. marta ove godine većinom glasova sudija Vrhovnog suda kao jedini predloženi kandidat. Sudije Vrhovnog suda Srbije predložile su na Opštoj sednici, pored Nate Mesarović, i tadašnju predsednicu sudiju Vidu Petrović-Škero, ali je ona odbila da bude kandidat, navodeći da funkcionisanje sudstva u Srbiji duži niz godina nije sistemski rešeno.
Ubrzo po izboru sudije Mesarović, u sud je stiglo nezakonito uputstvo Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da sudovi privremeno obustave postupke u radnim sporovima. Sudija Mesarović prosledila je to uputstvo predsednicima okružnih sudova u Srbiji da bi s tim tekstom upoznali predsednike opštinskih sudova. Kolegijum Vrhovnog suda, nakon toga, zauzeo je stav da uputstvo ministarstva predstavlja nedopustivo mešanje Vlade u rad sudstva i da neće biti uvaženo.
Nata Mesarović je rođena 19. juna 1950. godine u Beogradu, a Pravni fakultet je završila 1974. U naredne dve godine radila je kao sudijski pripravnik i stručni saradnik u Privrednom sudu u Beogradu, a zatim je do 1985. godine bila gradski sudija za prekršaje. Sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu bila je sve do 1997. godine i do prelaska na mesto sudije beogradskog Okružnog suda. Aprila 2003. godine je izabrana za sudiju Vrhovnog suda u odeljenju za ratne zločine, ali je odmah delegirana za sudiju u Veću Specijalnog suda, koje je sudilo za ubistvo premijera Đinđića.
Sudija Mesarović je udata i ima sina, koji radi kao sudija u Četvrtom opštinskom sudu, a ima i unuke.
