Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Jan.2016, 11:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi simptomi da starost "kuca na vrata"
Vreme je relativno, pa za mnoge osobe važi krilatica "godine su samo broj", jer ne obraćaju pažnju na krštenicu čak i kada ih drugi podsećaju na nju.
Oni se osećaju mlado i poletno bez obzira na to što godine neumitno prolaze...
Ipak, ako zanemarimo egzaktne podsetnike, zažmurimo pred godinom rođenja, ne brojimo bore i sede vlasi, ne razmišljamo o tome da su nam školski drugovi odavno postali roditelji, postoji još simptoma koji pokazuju da polako starimo. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Pa tako, kada neke od stvari sa ovog "spiska" počnu da nam smetaju, vreme je da priznamo - više nismo mladi!
* Čudimo se kako to da nas više raduje večera kod kuće, uz televiziju i knjigu, nego izlazak u provod. Do juče smo stalno tražili razlog da izađemo, slavimo, a danas smišljamo razna opravdanja da veče provedemo ušuškani u toplu postelju.
* Izlazimo sa društvom uz uslov da mora da bude vikend, kako bismo se posle naspavali, jer više nismo u stanju da "preživimo" obaveze na poslu posle neprospavane noći.
* Biramo mesta u kojima muzika nije glasna, jer ne možemo da se nadvikujemo sa prijateljima. Kafići, kafane i pabovi u kojima smo "ostavili dane i godine", odjednom su nam previše bučni i zagušljivi.
* Sve manje pesama i muzičara prepoznajemo kada izađemo na popularna mesta u gradu, gde se uglavnom skupljaju "klinci" koji odlično znaju sav repertoar.
* Gde god da krenemo, važnije nam je da smo toplo i komotno obučeni, dok je moda u drugom planu. Posmatramo mlade i pitamo se kako im nije hladno u tankim jaknama, kratkim suknjama, raskopčanim džemperima... Jedva se prisećamo da smo i mi nekada tako izlazili u zimskim danima, a sada se tresemo kao prut u bundama, debelim jaknama, obmotane u šal.
* Tinejdžeri u gradskom prevozu nam smetaju, jer su bučni i iritantni. Ne razumemo njihov smisao za humor, nervira nas kako se "klibere" i ponašaju.
* Kada vidimo da se momak i devojka ljube na javnom mestu, prevrćemo očima pitajući se kako ih nije sramota, zaboravljajući da mladi na krilima prvih ljubavi ne primećuju nikoga sem osobe u koju su zaljubljeni.
* Uhvatimo sebe kako sve češće "džangrizamo" zbog vremenskih uslova, a do skoro nismo ni pratili prognozu niti je ona mogla da nam izmeni planove.
* Sve manje osećamo dužnost da starijima ustupamo mesto u prevozu, jer mislimo na to kako i nas bole leđa i noge.
* Druženje sa prijateljima sve češće počinje i završava se razgovorom o zdravstvenim problemima (koga šta boli, ko ide kod fizijatra, koji prirodni lekovi su najbolji).
* Prijatelji nas opominju da nam je uzrečica postala "U moje vreme nije bilo tako..."
* Pitamo se kako je moguće da je neko tako mlad došao do čelne pozicije, a juče se "ispilio".
* Više nam nije važno samo da negde otputujemo, već i pod kojim uslovima. Do pre neku godinu smo mogli da letujemo u kamp-prikolici i super se provedemo sa društvom, a danas tražimo što komforniji hotel, više obroka, a manje prijatelja. Putujemo najčešće udvoje, avionom, jer više ne možemo da se klackamo autobusom.
