Izvor: B92, 08.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi potezi EU i Saveta Evrope
Beograd -- Nakon izbora Tomislava Nikolića EU odložila parafiranje sporazuma o vizama, a Savet Evrope otkazao podizanje zastave u Beogradu.
Vlasti u Beogradu danas su obaveštene da je Savet Evrope odlučio da u subotu ne podigne zastavu Saveta Evrope u znak obeležavanja početka srpskog predsedavanja Komitetu ministara SE. To je otkazano nakon izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine. Istovremeno, odloženo je parafiranje sporazuma Srbija-EU o viznim olakšicama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i readmisiji zbog, kako tvrde izvori B92, izbora Nikolića.
Kako saznaje B92 u krugovima bliskim Evropskoj uniji, jedan od prvih dokaza zabrinutosti Brisela zbog političke situacije u Srbiji moglo bi biti dalje odlaganje parafiranja sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji.
Sporazum je trebalo da bude parafiran danas, Beograd je obavešten da se taj čin "iz tehničkih razloga" odlaže za kraj ove ili početak sledeće nedelje.
Međutim, dobro obavešteni izvori prenose da bi Unija i sledeće nedelje mogla da odloži parafiranje sporazuma, te da oni neće biti ni parafirani dok Briselu ne bude jasno kojim putem kreće Srbija posle jučerašnje sednice parlamenta.
Podsetimo, Srbija je jedina zemlja u regionu koja još nije potpisala sporazum o viznim olakšicama i readmisiji sa Evropskom unijom.
Prethodno je Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje EU saopštila da su poslednja runda pregovora i parafiranje sporazuma odloženi iz tehničkih razloga, odnosno "s obzirom na nemogućnost predstavnika Evropske komisije da danas doputuju u Beograd".
Iako nema zvanične potvrde iz Brisela da su razlozi za odlaganje politički, a ne tehnički, odlaganje parafiranja je očigledno jedan od prvih dokaza zabrinutosti Brisela zbog političke situacije u Srbiji.
"Radimo sa Srbijom u vezi sa viznim olakšicama i readmisijom. O tome se pregovara, ali su uslovi drugačiji od onih koji se odnose na sporazum o pridruživanju EU. Svakako, hitno sastavljanje vlade neophodno je za progres Srbije ka EU", kaže Kristina Nađ, portparolka Evropske komisije.
Ovo je drugi put da se odlaže parafiranje sporazuma o viznim olakšicama i jedinstveni sporazum o readmisiji. Prvi put je odloženo 11. aprila pošto delegacije Srbije i EU nisu postigle dogovor o poslednjoj spornoj tački u vezi s readmisijom.
Krajem aprila saopšteno je da je EU prihvatila primedbe koje je Srbija imala na sporazum o viznim olakšicama i jedinstveni sporazum o readmisiji, čime su se stvorili uslovi za potpisivanje ta dva dokumenta.
Srbija se protivila obavezi da prihvati državljane trećih zemalja koji preko Srbije ilegalno ulaze na teritoriju EU.
Evropska komisija i delegacija Vlade Srbije su 20. marta postigle dogovor da vize za zemlje EU budu besplatne za određene kategorije stanovništva Srbije.
Prema ranijem planu, taj sporazum trebalo bi da bude potpisan u septembru i da 1. januara 2008. stupi na snagu, zajedno sa sporazumom o readmisiji.
Doris Pak: Politička igra Koštunice?
Poslanica u Evropskom parlamentu Doris Pak ocenila je da je veoma razočarana zbog događanja u Srbiji i izbora predstavnika Srpske radikalne stranke za predsednika Skupštine.
"U stabilnim demokratijama može da bude korisno kada je predsednik skupštine iz najveće parlamentarne stranke. U Nemačkoj je na primer to uobičajeno. Srbija je, međutim, još na putu da postane stabilna demokratija", kaže ona. "Teško je složiti se sa izborom čoveka koji dolazi iz stranke čijem se lideru sudi u Haškom tribunalu", rekla je Pakova za BBC.
"Ne mislim da je definitivni kraj (za formiranje vlade). Još je moguće. Problem sa formiranjem vlade je oko kontrole nad službama bezbednosti, a kontrola na tim službama je povezana sa saradnjom sa Haškim tribunalom. Pitanje je, dakle, da li je Koštunica spreman da izađe iz ovog začaranog kruga", istakla je Pak.
Prema njenim rečima, Koštunica je veoma pametan političar i "možda je proces utvrđivanja statusa Kosova uticao na njegovu odluku da podrži izbor Tomislava Nikolića.
"Znači dok se rešava Kosovo, predsednik parlamenta je radikal, predsednik države je Tadić, a Koštunica je samo na čelu tehničke vlade, znači on je po strani. Možda je to njegova politička igra. Nadam se da nije, ali ako jeste onda ona neće skoro biti završena" rekla je Pakova.
Ona je napomenula da visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana nije postupio mudro kada je preporučio političkim liderima u Srbiji, koji pregovoraju o novoj vladi, da bi Tadić trebalo da ima kontrolu nad bezbednosnim službama.
"Nije trebalo da govori o imenima i o funkcijama. Trebalo je da govori o činjenicama i o tome da Srbija ne sarađuje sa Haškim sudom i o potrebi da se taj problem reši", rekla je Pakova.
"Kada govorite o konkretnim imenima onda to može da se doživi kao spoljni pritisak i mešanje u unutrašnje stvari Srbije. A to niko ne želi. Time se radikalima, ali i Koštunici samo daje prilika da kažu gledajte Tadić je na vezi sa Briselom", naglasila je ona.
Mekormak: Povratak jezika mržnje
U Vašingtonu je portparol Stejt Departmenta Šon Mekormak izrazio zabrinutost zbog "povratka jezika mržnje u srpsku politiku”.
Na redovnom brifingu za novinare, na pitanje da li će izbor Tomislava Nikolića za predsednika skupštine Srbije "iskomplikovati diplomatiju”, Mekormak je odgovorio: "Ono što po nama komplikuje diplomatiju jeste rečnik koji je korišćen u parlamentarnoj debati u okviru procedure izbora gospodina Nikolića. Taj rečnik, prema izveštajima koje sam dobio, vraća u sećanje neke od mračnih dana govora mržnje iz vremena Slobodana Miloševića, kada su se ljudi delili na izdajnike i patriote."
Portparol Državnog sekretarijata dodao je da "niko ne želi da vidi pokušaj pojedinaca da probude nacionalizam na destruktivan način.” To ne pomaže Srbiji, niti procesu izgradnje stabilnijeg Balkana, poručio je Šon Mekormak.
On je dodao da se SAD nadaju da će se posle jučerašnje parlamentarne debate stišati emocije i ublažiti retorika, kako bi poslanici srpskog parlamenta i lideri u Beogradu mogli da se koncentrišu na to kako da na najbolji način integrišu Srbiju u ostatak sveta, u Evropu, kao i da doprinesu izgradnji stabilnosti na Balkanu.
"Posledice ogromne po građane, ne političare"
Poruke iz Evrope treba ozbiljno shvatiti jer će moguće posledice po građane biti ogromne, kaže za B92 Dragomir Janković izvršni direktor Evropskog ekonomskog instituta.
"EU je u ovom trenutku htela da upozori vlast u Beogradu da su ti integrativni procesi prema EU potrebni, nužni i da ih treba nastaviti. Znači, radikalnih poteza za sada neće biti, ali posledice ovakvih diplomatskih nota će se u Srbiji osetiti. Ne u prvom trenutku, ali u neko dogledno vreme svakako", smatra on.
Reakcije Evrope treba shvatiti ozbiljno jer će biti ozbiljne i posledice skretanja sa proevropskog kursa, kaže Dragomir Janković.
On dodaje da će gubitak Srbije, koji se već sada može proceniti na milijardu evra, najteže pogoditi građane, a da ga politička elita koja ne može da postigne dogovor o formiranju vlade, kao ni do sada, neće osetiti.
"Kapital je najosetljiviji, on uvek beži u sigurnije destinacije, poreski interesantnije i politički sigurnije", kaže on. "U ovom trenutku vi ne znate kakav će kontinuitet ekonomskih reformi, fiskalne, monetarne i druge politike biti u Srbiji", navodi on.
"I prirodno je da sve ozbiljne kompanije zaziru, odnosno ili privremeno izmeštaju kapital sa ovog tržišta ili se orijentišu na neke interesantnije destinacije. Po čemu je to Srb izuzetna, pa bi sad neko morao da investira", navodi on.
O ekonomskim posledicama političke i institucinalne krize u Srbiji možete čitati i u posebnoj vesti.
.jpg)
