Izvor: Politika, 26.Jun.2013, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi otkosi obećavaju odličan rod
Opasnost od aflatoksina još nije prošla zato što se u istim silosima čuvaju i kukuruz koji je bio zaražen i pšenica
Prvi žetveni dani potvrdili su očekivanja ekonomskog dela vlade i ekonomista da će poljoprivreda „izvaditi” srpsku ekonomiju. Posle samo dva dana koliko je trajala žetva dok je kiša nije prekinula jasno je da se možemo nadati dobrom rodu. Čak za četvrtinu većem nego prošle godine što znači da bi u silose, ukoliko ne bi bilo vremenskih nepogoda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moglo da se smesti dva i po miliona tona hlebnog žita. Ukoliko sledi kišovitiji period to će se odraziti samo na kvalitet, ali ne i na prinose.
U Udruženju „Žita Srbije” kažu da žetva s prvih parcela pokazuje da je rod veoma dobar. Nema prinosa manjih od četiri tone po hektaru, a nisu izuzetak ni parcele s preko šest tona. Očekuju se još bolji rezultati, jer prve parcele po pravilu nisu i najbolje. Radi se, često, o ranijim sortama s nižim prinosima, lošijem zemljištu ili nedovoljnoj prihrani zbog čega je i vegetacija kraća.
Direktor ovog udruženja Vukosav Saković kaže da bi za izvoz moglo da nam preostane oko milion tona hlebnog žita. Podsećanja radi, prošle godine izvezli smo rekordnih 700.000 tona pšenice od ukupnog roda od oko dva miliona tona i prelaznih zaliha od 200.000 tona. Da li ćemo i posle ove žetve biti uspešni u izvozu zavisiće od toga da li se ova naša roba uklapa u izvozne cene.
Izvesnost dobrog roda već je uslovila da hlebno žito počinje da pojeftinjuje. Starim rodom se trguje po 22,5 dinara po kilogramu, a novi koji je požnjeven tek pre dva dana zemljoradnici nude po 18 dinara. Međutim, po toj ceni još nema kupaca što znači da mlinovi i trgovci čekaju još nižu cenu.
– Cena na domaćem tržištu zavisiće od izvozne, kursa dinara i kvaliteta pšenice. Izvoznici nude da plate 16 i 16,5 dinara po kilogramu. Nema razloga da pšenica više pojevtini od toga. To je roba kojom se dugo trguje i cena će zavisiti od kursa i svetskog tržišta – smatra Saković.
Da li se može dogoditi da posle pojevtinjenja pšenica na niže ide i cena hleba? Tako nešto kod nas nije viđeno. Uvek ima mnogo više argumenata ako ne za poskupljenje, ono bar za zadržavanje istih nivoa cena: energenti, skupa država, poskupljenje repromaterijala…
Mlinari su se već požalili da nemaju sredstava da kupe pšenicu, da su krediti skupi i od države su zatražili da im regresira kamate. Odgovora iz dva resorna ministarstva – poljoprivrede i trgovine još nema.
U udruženju „Žita Srbije” smatraju da opasnost od aflatoksina koji je prošle godine naneo veliku štetu poljoprivredi još nije prošla iz prostog razloga što se u istim silosima čuvaju i kukuruz koji je bio zaražen i pšenica.
Zato je od resornih ministarstava zatraženo da preporuči skladištarima da u podnim skladištima i silosima gde je bio kukuruz ne skladište pšenicu ukoliko pre toga nije mehanički očišćen prostor i transportni putevi, nije izvršena dezinfekcija i dezinsekcija praznog prostora skladišta, fumigacija preostalih količina robe u silosima.
Takođe, tražili su i da vlada donese uredbu kojom bi se sve količine kukuruza koje su u vlasništvu Direkcije za robne rezerve pozajmile ili prodale. Alternativa je i da se sklopi ugovor sa skladištarima o zanavljanju rezervi kako bi se sprečilo da u novu ekonomsku
godinu država uđe sa kontaminiranim kukuruzom.
J. Rabrenović
objavljeno: 26.06.2013.
