Izvor: B92, 04.Feb.2024, 14:49
Prvi čin gotov: Bajden drhti
Završena je prva faza jedne od najavljivanijih akcija u novijoj istoriji međunarodne politike.
Ali ključna pitanja koja će diktirati tempo raspleta ove situacije i dalje su otvorena: da li će doći do "druge faze" akcije kojom Pentagon i Bela kuća prete Teheranu u pokušaju da ga odvrate od dalje eskalacije sukoba u regionu, i, što je mnogo važnije, koliko Islamska Republika uopšte shvata njihove poslednje pretnje ozbiljno?
Nakon što su tri američka vojnika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poginula, a 34 ranjena u napadu dronom 28. januara, američki predsednik Džo Bajden našao se u veoma neprijatnoj poziciji.
Naime, od njega je traženo da nađe "pravu meru" zadovoljavajućeg odgovora neprijatelju u izuzetno napetim okolnostima. Njegov odgovor je morao biti dovoljno jak da demonstrira odlučnost i snagu na globalnoj sceni, ali ni mali jači od toga, da ceo region nehotice ne bi kliznuo u još veće krvoproliće.
Američki zvaničnici pokušavali su da amortizuju buduću štetu tako što su pet dana najavljivali osvetu, a u medije su čak "procurili” i lokacije najverovatnijih meta očekivanih napada.
O vrednosti ljudskog života u tamošnjem režimu sve govori i činjenica da su u vreme raketiranja, koje je izvedeno u gluvo doba noći, u pomenutim bazama bilo vojnih funkcionera.
S obzirom na količinu gorućih vesti koje sa Bliskog istoka stižu od oktobra 2023. godine, ispod radara je prošla informacija da je od tada do sada bilo čak 160 napada na američke vojne zvaničnike koji i dalje pružaju logističku pomoć lokalnim Bliskoistočne trupe u borbi protiv džihadističkih terorista.
Napadi su se najčešće dešavali na teritoriji Sirije i Iraka, a odgovornost za tenzije često su preuzimale militantne grupe povezane sa Teheranom.
Međutim, pošto u predmetnim napadima nije stradao nijedan američki vojni zvaničnik, Bajden je odlučio da u sukobu bude "odrastao" , ignorisanjem provokacija, i želi da spreči nepotrebnu dodatnu eskalaciju sukoba.
Tek kada su dva zvaničnika američke mornarice izgubila živote u sukobu sa jemenskim Hutima u Crvenom moru u januaru, Bajdenova administracija je bila svesna činjenice da ipak mora da odgovori silom.
Odgovor, koji je američka desnica protumačila kao previše mlaka, a "probuđena” levica kao nepotrebno agresivan, Huti (a samim tim u velikoj meri i Teheran) nisu protumačili kao žuti karton.
Samo dve nedelje kasnije ponovo su porasle tenzije u kojima su novi američki vojnici platili svojim životima.
Upravo zbog toga, pitanje je koliko će ovaj poslednji odgovor uroditi željenim plodom i naterati Teheran da spusti gard.
Zatišje je moguće tek kada Iran počne da strahuje od dodatne eskalacije sukoba u meri u kojoj je strahuje Džo Bajden.I to nas dovodi do narednog pitanja – da li će Teheran reagovati na odmazdu?
U ovom trenutku niko ne može sa sigurnošću da odgovori na to pitanje. Činjenica je da Islamska Republika poslednjih nedelja vuče poteze koji nisu karakteristični za promišljenu diplomatiju, sa sračunatim rizicima, zahvaljujući kojima decenijama nije bilo direktnog sukoba kako sa SAD tako i sa Izraelom.
Nedavni teroristički napad razotkrio je slabost režima započetu sve češćim protestima naroda, zbog čega je Teheran spremniji na rizik kojim želi da dokaže svoju moć i relevantnost celom svetu.
Trebalo bi da bude utešno znati da se rat obično dešava zato što ga jedna ili obe zaraćene strane žele ili procenjuju da im ponestaje diplomatskih opcija za mirno rešavanje sukoba. Retko se dešava da rat, a pogotovo rat takvih razmera kao što bi to svakako bio direktan sukob Irana i SAD, slučajno izmakne jer je neki "aparatčik" u javnom servisu pogrešno procenio rizik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
