Izvor: Vesti-online.com, 29.Jan.2013, 19:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prvi bionički (veštački) čovek Reks

Bionički čovek Reks, specijalno napravljen za dokumentarac Kanala 4, zbir je postojećih naprednih veštačkih proteza i organa. Međutim, Reks je otvorio i mnoga moralna pitanja.

Reks sastavljen od veštačkih delova tela koji se već koriste u medicini. Fali mu samo duša

Reks je koštao milion dolara i sastavljen je od veštačkih udova i organa uzetih sa svih strana sveta. Bioničkog čoveka Reksa (skraćeno od robotski egzoskelet), visokog oko 180 centimetara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sklopili su naučnici za dokumentarnu emisiju britanskog Kanala 4, koja bi trebalo da pokaže dokle su nauka i tehnologija stigle.

 

Međutim, ovo istraživanje stvorilo je i određene moralne dileme - napredovanje protetike i veštačkih organa moglo bi da znači da će naučnici uskoro moći ne samo da dopunjavaju telesne nedostatke, već i da ih poboljšavaju. Dr Bertold Mejer, socijalni psiholog iz Švajcarske, koji i sam ima 35.000 evra vredan bionički ud jer je rođen bez leve ruke, smatra da je ovo uzbuđujuće, ali i pomalo zastrašujuće.

 

"Možda smo stigli do tačke kada su nauka i tehnologija počele da pokazuju prve znake mogućnosti da odemo preko granica evolucije", kaže Mejer.

 

"Opasnost leži u tome da ćemo uticati na ono što je ljudsko u nama. Kreiranje novih vrsta koje se mogu okrenuti protiv nas i 'ugristi nas', slično mitu o Frankenštajnu, kada se to biće oslobađa i postaje destruktivno i nekontrolisano", dodaje Džordž Anas, profesor bioetike i ljudskih prava na bostonskom univerzitetu.

 

Bioničkog čoveka sastavili su vodeći britanski robotičari Ričard Voker i Metju Godin. Reks ima, recimo, veštačko oko koje se sastoji od mikročipa ugrađenog u mrežnjaču, koji prima sliku sa kamere postavljene u naočarima pacijenta. Zatim šalje električne signale koje mozak prevodi u oblike i obrasce.

 

 

Profesor Robert Meklaren sa Univerziteta Oksford, ističe: "Nadamo se da će pacijenti koji su potpuno slepi moći da vide osnovne oblike i obrasce".

 

Naučnici, takođe, veruju da će veštački organi – srce, bubrezi, pankreas i slezina – moći da reše nedostatak donora u svetu. Na primer, "SynCardia Systems" veštačko srce već spasava živote - više od 1.000 ih je ugrađeno. Pokreće ga baterija i može privremeno zameniti obolelo srce dok se ne pojavi donor, ističu Reksovi autori. Tu su i protetička stopala i gležnjevi koje je razvio profesor Hju Her sa Tehnološkog instituta Masačusets – imitiraju pokrete mišića i Ahilove tetive. Her, koji je izgubio noge usled smrzavanja prilikom alpinističke nezgode, kaže da se sada penje bolje nego pre.

 

Ostale detalje otkriće u emisiji o Reksu "Kako napraviti bioničkog čoveka", koja će biti prikazana 7. februara.

Nastavak na Vesti-online.com...