Izvor: Blic, 10.Mar.2014, 17:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prve žrtve Velikog rata pale su u Beogradu
Prvi svetski rat odneo je - što vojnih, što civilnih - više od 15 miliona života. A lanac umiranja počeo je u - Beogradu. Srpski vojnik na osmatračnici na Kalemegdanu
Uoči rata, u Zemunu je bio stacioniran 68. pešadijski puk sastavljen uglavnom od mađarskih vojnika, koji su obezbeđivali granicu duž Save prema Srbiji. Sa srpske strane obalu su branili 3. bataljon Sedmog pešadijskog puka trećeg poziva, dakle rezervisti, stanični bataljon i pontonirsko-minerska četa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pod komandom kapetana Mihaila Alića. To je bilo sve od vojske. Njima su se pridružile i četiri čete beogradske žandarmerije, dve čete noćnih stražara, finansijska straža Carinske uprave i pripadnici Viteškog društva “Dušan Silni”, rodoljubi, ali amateri.
Uz ove, na liniji odbrane stajao je i četnički odred majora Voje Tankosića, borca i avanturiste koji je Principa i drugove snabdeo oružjem i ispratio u Sarajevo. Oko 11 sati uveče tog 28. jula, srpska odbrana primetila je austrijski parobrod “Alkotmanj”, kako plovi Savom. Pešadinci su iz pušaka zapucali na komandni most koji je bio zaštićen vrećama sa peskom i već prvi hici usmrtili su kapetana Karla Ebelinga i prvog krmanoša Mihaila Gremsbergera. Drugi krmanoš Ignajc Kobor, i sam teško ranjen, uspeo je da okrene brod i vrati ga u Zemun. Nema pouzdanih podataka o namerama posade “Alkotmanja”, ali je verovatno prevozio jedinice s namerom da ih iskrca na srpskoj strani...
Austrijski brodovi na Savi
Kao odgovor na srpsku vatru, zapucali su iz svojih rovova i vojnici 68. puka. Jedan od njihovih metaka je baš kod železničkog mosta usmrtio Dušana Đonovića, rođenog oko 1898. u Crmnici, iz odreda Voje Tankosića. Austrijanci su poslali četiri tegljača sa šlepovima i vojskom, ali je tada, sat i po posle ponoći 29. jula, kapetan Alić aktivirao eksploziv i srušio železnički most, pa su se brodovi vratili u Zemun. Negde pred zoru, Austrijancima u rovu kod mosta nestalo je municije. Da je donesu iz obližnje stražarske kućice, po nju su iz rova iskočili vojnici Pal Kovač, Gabor Biro i Imre Vereš. Kovač je pogođen u glavu i odmah je preminuo. Gabor i Vereš, koji su pokušali da ga odvuku u rov, takođe su poginuli. Tako su već prve ratne noći poginula šestorica ljudi...
Spomen-ploča na pogrešnom mestu
Dušan Đonović, navela su braća u čitulji, bio je činovnik na Železnici. Tridesetih godina 20. veka, međutim, jedan je novinar objavio feljton i u njemu naveo da je Dušan bio “đak Srpske kraljevske trgovačke akademije”, pa mu je na osnovu toga, a povodom devet decenija od početka Velikog rata, 2004. godine u Prvoj ekonomskoj školi postavljena spomen-ploča! Da greška bude veća, Akademija se nalazila u Svetogorskoj 50, a zgrada ekonomske škole podignuta je 1929. godine...
Dušan Đonović poticao je iz čuvene porodice. Jedan brat bio mu je advokat Nikola koji je 1945. branio Dražu Mihailovića, a drugi Jovan 1907. bio je u Crnoj Gori, zbog atentata na Knjaza Nikolu, osuđen na smrt, koju je izbegao dolaskom u Srbiju.
Srušeni železnički most
Dušan je 29. jula sahranjen u porodičnoj grobnici na Novom groblju, a 5. avgusta “Politika” je pod naslovom “Prva žrtva u našem velikom ratu” objavila čitulju koju su sročila njegova braća. “Pao je pogođen austrijskim metkom na obali Save, braneći slobodu Beograda, onako isto slatko kao da su ga izrešetali kuršumi pod Lovćenom. Bog da prosti njegovu Junačku dušu!”, pisalo je na kraju.
Pal Kovač, posmrtno odlikovan medaljom za hrabrost, Biro Gabor i Vereš Imre sahranjeni su uz vojne počasti na katoličkom groblju u Zemunu. Istog dana, na groblju u zemunskom Franstalu, sahranjeni su Ebeling i Gramsberger sa “Alkotmanja”. I oni su odlikovani, a s njima i Ignjac Kobor, koji je brod vratio u Zemun.
Dušan Đonović nije dobio nikakvo odlikovanje.
Najčitanije SADA:
