Izvor: Politika, 02.Dec.2013, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prve Njegoševe večeri poezije
U Podgorici i Herceg Novom ustanovljena je manifestacija posvećena našem najvećem pesniku
Nakon liturgijskog unošenja u Cetinjski manastir ikone Petra II Petrovića Njegoša – Pustinjaka cetinjskog i Lovćenskog tavnovica, i objavljivanja „Žitija“, utemeljenje i održavanje programa Njegoševih večeri poezije u Podgorici i Herceg Novom predstavlja najveći događaj u crnogorskoj kulturi u 2013. godini. U novoosveštanom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici svoje stihove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << govorili su srpski, ali i ruski, bugarski, grčki, makedonski pesnici... Bilo je to prvo veliko pesničko bdenije u Crnoj Gori i prvi događaj u hramu nakon što su ga svi pravoslavni patrijarsi osveštali.
Svetitelju, čije je svako slovo proniklo u prokletu temu sveta, moralo se sasvim drugačije pristupiti, i probiti bedeme zindana i dekadencije. I zato su Prve međunarodne Njegoševe večeri poezije, koje je osnovala Mitropolija crnogorsko-primorska, zajedno sa Udruženjem izdavača i knjižara Crne Gore, tražile razliku u odnosu na toliko istovetnih dosadnih književnih susreta. Čudo da do sada u našoj kulturi nismo imali manifestaciju posvećenu našem najvećem pesniku.
Nakon što su se poklonili moštima Svetog Petra Cetinjskog, učesnici su prisustvovali otvaranju festivala u Njegoševoj Pečatnji i promociji edicije „Njegoš vladar i vladika”. Program je nastavljen u nedavno osveštanom Hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici. Predstavljena su Njegoševa sabrana dela, objavljena u izdanju „Štampara Makarija” iz Beograda i „Oktoiha” iz Podgorice.
U programu su, između ostalih, učestvovali: mitropolit Amfilohije, Elka
Njagolova, Nadežda Mirošičenko, Risto Vasilevski, Roman Kisjov, Kleopatra Limberi, Elena Ivanova Verhovska, Natalija Čistjakova, Kosta Radović, Ranko Jovović, Garo Jovanović, Miljan Nikolić, Višnja Kosović, Zoran Kostić, Miljan Nikolić, Želidrag Nikčević, Blagoje Baković, Ilija Lakušić, Andrija Radulović, Milica Bakrač, Aćim Višnjić, Budimir Dubak, Predrag Bjelošević i Momir Vojvodić. Isto se ponovilo i u velikoj sali dvorane Park u Herceg Novom, u gradu u kom je Njegoš pohađao školu, i o kom je sa udivljenjem pisao.
Njegoševe večeri poezije uspostavile su razliku i bile drugačije zahvaljujući samom Njegoševom prisustvu. Njegoš je izvukao iz pesnika i čitalaca najlepše strune i na neviđenom nivou uspostavljen je sinkretizam; baš radi inovacije i korenitih promena i Njegoševog umetanja postignuto je sasvim suprotno u odnosu na ostale književne manifestacije inertne vrste – koje su se u palanačkom smislu sasvim konformirale.
Na Njegoševim večerima poezije, u najvećoj mogućoj meri poezija se lišila bezrazložnosti – poezija kao aktivno izvorište jezika i melodija iz kojih je nastala – zahvaljujući pesniku Njegošu, bar za trenutak lišila se već odmakle skoro okoštale navike o sporednosti poezije. I upravo na otklon od te bezrazložnosti poetske reči – bezrazložnosti hranjene lednim vazdusima novog virtualnog doba – biće stavljen najosetljiviji akcenat i budućih Njegoševih večeri poezije. Samo takve književne manifestacije, sa simbiozom pisaca i čitalaca – imaće duhovnu vrednost. Da ne bi bila deo dekora primitivizma i provincijalizma, poeziji se mora vratiti istinsko mesto, a tako i istinski jezik, jezik koji prevazilazi sve stvari, rečima pre reči, rečima koje ne služe samo značenju. Takav je bio i Njegošev jezik.
Bećir Vuković
objavljeno: 02.12.2013.
